Mlađan Đorđević ili blato srpske politike

Nikada do sada nisam pomišljao da na takve napade odgovaram.

Prvo, jer i inače nemam običaj da se osvrćem na ovu vrstu prizemnih politikantskih diskvalifikacija.

Drugo, jer je Mlađan Đorđević notorno neozbiljna pojava na srpskoj političkoj sceni.

Podsećanja radi, reč je o čoveku kome se smejala cela „Tviter zajednica“ (kako je sam naziva) kada je na tragikomičan način sebe snimio u Marićevića jaruzi, patetično pozivajući na ustanak i parafrazirajući Miloša Obrenovića rečima „Evo vas, evo opet mene…“ očigledno ne shvatajući da Orašac nije Takovo, da 1804. nije 1815. i da su Karađorđe i Miloš zapravo dve različite istorijske ličnosti.

Reč je o čoveku kome se smejala i cela Srbija kada je izrekao detinjastu laž da je Aleksandar Vučić ukrao novac koji je Tramp velikodušno podelio Srbima (1.000 dolara po stanovniku).

Međutim, Mlađan Đorđević je nastavio sa svojim optužbama i na stranicama dnevnog lista „Danas“ kao i prilikom gostovanja u jutarnjem programu televizije N1 gde me je ponovo optužio da „glumim opoziciju u saradnji sa Nikolom Selakovićem“.

Odmah da kažem da je ovim napadom ponovo izrekao bezočnu laž koju najoštrije demantujem.

Sa Nikolom Selakovićem ne održavam apsolutno nikakav kontakt niti sam ga ikada održavao (isto važi i za Petra Petkovića i Milenka Jovanova za šta su me takođe optuživali fiktivni internet portali koji istovremeno uzdižu gospodina Đorđevića kao idealnog predsedničkog kandidata).

Što se glume tiče, za nju nikada nisam imao niti talenta, niti interesovanja.

Suprotno od toga, mora se priznati da je Mlađan Đorđević izvanredan glumac.

Publika bi, gledajući ga i slušajući, stvarno mogla da pomisli da se radi o beskompromisnom borcu za srpsko Kosovo.

Problem je međutim što me je lično taj isti Mlađan Đorđević pre samo tri godine, u jednom vračarskom lokalu, ubeđivao kako je – i ovo je citat: „Kosovo izgubljeno“; kako „Vučiću treba pomoći u izdaji“ i „kako će biti Božija pravda da upravo Vučić izda Kosovo“.

Ovoj žučnoj i višesatnoj raspravi koja se završila mojom konstatacijom, koja je te večeri takođe izrečena izrazito povišenim tonom, da „vi više mrzite Vučića nego što volite Srbiju“ (ovo „vi“ se odnosilo na Mlađu Đorđevića i njemu slične), prisustvovalo je i tri svedoka, dobro poznata gospodinu Đorđeviću.

Mlađan Đorđević se dalje žali besmislicom kako ja „sa svojih jedan odsto glasova dobijam više medijskog prostora nego Vučić“.

Kada bih ulazio u detalje, pozvao bih Mlađu Đorđevića da ponovo pogleda rezultate poslednjih izbora i prihvati činjenicu da je opet slagao za više od 100 odsto.

Naime, na proteklim izborima, lista koju sam predvodio, istina uz ljude poput Ivana Matovića i Novice Antića, osvojila je 2,24 odsto glasova.

Taj rezultat nas svakako nije zadovoljio, ali je suština drugde.

Tih 72.085 glasova je tačno 72.085 glasova više nego što je gospodin Đorđević osvojio bilo kada i bilo gde.

Drugim rečima, Mlađan Đorđević, predsednik fantomskog udruženja koje ne predstavlja apsolutno nikoga ali koji se ipak u takvom svojstvu pojavljuje u emisijama za koje ja nikada nisam dobio poziv (poput emisije „360 stepeni“ na N1) ili za koje poziv dobijam vrlo retko (poput „Utiska nedelje“ na Novoj S) i čija se saopštenja redovno prenose na portalima (poput „Nove.rs“), usuđuje se da bilo kome broji minute medijskog prisustva?!?

I u ovome se ocrtava razlika koja će večno postojati između ljudi kao što je Mlađan Đorđević i mene.

Nikada nisam mislio da se poverenje građana stiče tako što se vode prljave kampanje protiv drugih aktera na političkoj sceni, bili oni i moji rivali.

Nikada se nisam žalio zašto se u nekim emisijama ne pojavljujem niti postavljao pitanje kako je uopšte moguće da čovek poput Mlađana Đorđevića, u najbolju ruku oskudnog obrazovanja, bez znane profesije, bez ikakvih političkih ubeđenja, kome laž predstavlja redovno i uobičajeno sredstvo u političkoj borbi i koji ne predstavlja nikoga, dobija i sekund bilo čije medijske pažnje.

U tom smislu, Mlađan Đorđević i njegovo bavljenje politikom, tipičan je primer blata u koji smo pretvorili srpsku političku scenu.

Lično, u pravljenju tog blata nisam nikada učestvovao niti imam nameru.

Naprotiv, želim da to blato nestane. Zato je ovo moj prvi i ujedno poslednji odgovor gospodinu Đorđeviću.

Autor je predsednik Demokratske stranke Srbije