Moć poštovanja i poštovanje moći

Svojim najnovijim tekstovima, „Sit gladnom ne veruje“ (25. avgusta) i „Govoriti istinu o Kosovu“ (15. septembra), ona pokazuje da i u najtežim okolnostima ono što drži čoveka jeste jasno razlikovanje moći poštovanja od poštovanja moći.

Dok se sve više ljudi, bez obzira čime se bave, iz pohlepe ili nužde, priklanjaju moći po ugledu na političare na vlasti i u opoziciji, razne lidere, promotere, prezentere, zagovornike i lobiste, vlasnike medija, vladinih i nevladinih preduzeća, itd, smatrajući poštovanje prevaziđenim, beskorisnim, staromodnim i smešnim – izdvojeno, autentično, iskreno, bez klanovske zaštite, argumentovano mišljenje Nataše Odalović ukazuje na suštinsku razliku između načina na koji se zadobija poštovanje i načina na koji se stiče moć.

Ona preispituje svako gledište i ne bi joj se desilo, kao jednom vašem kolumnisti, da u ime „progresa“, „liberalnih vrednosti“ i „modernosti“, s kojima je pobrkao bikini i burkini, bikini vidi kao simbol ženskog oslobađanja dajući za pravo francuskim policajcima koji su nasred plaže na Azurnoj obali naterali jednu ženu da se skine – dok marokanska esejistkinja Fatima Mernisi jednostavno kaže: „Izgleda da muslimani crpe svoju muževnu moć iz toga da svoje žene pokriju, a zapadnjaci da ih otkriju.“

Vlast i veliki deo naše opozicije saglasni su i dosledni u tome da se moći moramo prikloniti (novac, sila, oružje, pritisak, kontrola), ali sluđeni oko izbora moćnika, uz totalno odsustvo interesovanja i razumevanja za život građana, primoravaju nas da se zapitamo: da li su, kao poklonici moći, pogodni za dijalog o poštovanju? Saglasni i oko Kosova, zašto glume da se ne slažu?

Setimo se misli Hane Arent: „Kriza postaje katastrofa samo kada na nju odgovorimo unapred donetim sudovima, to jest, predrasudama. Takvim postupanjem ne samo što zaoštravamo krizu, nego i gubimo kontakt sa stvarnošću i priliku za razmišljanje koju ta kriza pruža.“

Nataša Odalović otvara pitanja koja održavaju kontakt sa stvarnošću i nudi nam priliku za razmišljanje bez predrasuda.

Htela sam ovaj njen tekst „Govoriti istinu o Kosovu“ da podelim prijateljima, ali ga nema na vašem internet izdanju, ni u naslovu. Zašto? Zar zaista mislite da nas više interesuje rijaliti Basara – Ljušić?

Autorka je dramaturškinja