Možda je Siniša Mali požrtvovan otac

Poštovani,

Kad sam jutros uzeo vaše novine u ruku u želji da pročitam nešto pametno pre polaska na posao zaprepastio sam se Vašom naslovnom stranom: „Zajednički nastup majki u borbi za roditeljska prava“. Pošto sam se razveo od svoje žene i imao četiri godine dug proces u vezi sa starateljstvom nad našim zajedničkim detetom, i imam veliko iskustvo u toj materiji, počeo sam pažljivo da čitam vaš članak. Prelazim na stranu pet za detaljnije informacije i još jedan šok: „Poziv svim majkama u borbi za roditeljska prava““ i „Majke da se obrate Danasu“.

Počinjem da se štipam i da se pitam da li ja živim u Srbiji gde je javna tajna da u preko 80 odsto slučajeva nakon razvoda supružnika deca idu majkama. Za Grad Beograd i Vojvodinu statistika je još poraznija – u skoro 90 odsto slučajeva. Kada pročitamo vaš članak stičemo sasvim drugi utisak.

Zato, hajdemo lepo redom stavku po stavku:

* Poštovana gospođice Diković, na osnovu čega vi zaključujete da samo majke mogu da budu sposobne da se samostalno brinu o deci, a ne mogu očevi? Koje su to prednosti majke u odnosu na očeve? Ako je to samo deviza: „majka je majka“; to je dokaz velike diskriminacije i u rangu je sa mišljenjem da je ženama mesto samo u kući.

* Zamera se veštacima da su na osnovu jednog viđenja dali stručno mišljenje. Poštovani novinari, da ste bolje istražili ovu temu, došli biste do saznanja da i radnici Centara za socijalni rad ne potroše više vremena. Čak šta više, njihov pravilnik im dozvoljava da daju svoje stručno mišljenje na osnovu jednog razgovora i ne obavezuje ih na terenske posete da bi utvrdili još neke dodatne činjenice. E sad, na osnovu jednog razgovora radnici Centra mogu da daju kvalitetno stručno mišljenje ali veštaci ne mogu. Da li to novinarka želi da naglasi?

* U tekstu nas ne informišete da je u zapadnoj Evropi, u mnogim zemljama ukinuto starateljstvo nad decom, već se uvelo zajedničko – jer deca nisu ničije vlasništvo nego i dalje ostaju deca svojih roditelja i nakon razvoda. I da je pravično da oba roditelja imaju pravo da se bave svojom decom, a za dobrobit same dece.

* Jedno pitanje novinarki i uredniku: poštovana gospodo, možda je gospodin Siniša Mali stvarno dobar i požrtvovan otac i sposoban da odgovori na sve potrebe dece? Bez obzira na to kakav je on kao gradonačelnik Beograda. A da bivša gospođa Mali nema te kvalitete. Imate li vi neke podatke o tome? Ja vidim da gospođa Mali ne radi nigde i da je ćutala o mnogo čemu, dok je njoj to odgovaralo. A kada je sistem krenuo protiv nje onda se setila pravde i nepravde. Meni to već mnogo govori o njoj kao osobi.

Ono što je mene najviše pogodilo u ovom vašem tekstu je da ste devalvirali jednu veliku temu zarad nekih politkantskih poena. Nije tajna da se sve više brakova razvodi, i da je tu sve više dece, i da nije mali problem kod koga će ta deca da žive i kako će da viđaju onog drugog roditelja. A da podsetim još jednom na javnu tajnu da je skoro pa uvek pravilo da dete/deca idu nakon razvoda majci. A vi u ovom članku niste intervjuisali niti jednog oca.

Opet ponavljam, ovo sve pišem iz svog vlastitog iskustva, jer su mi trebale pune četiri godine da ubedim sud, centre za socijalni rad da je mom sinu mnogo bolje da živi kod mene nego kod majke. Nekoliko puta je morao da se izjašnjava u Centru gde želi da nastavi život. I zbog njega sam čak nekoliko puta razmišljao i da odustanem, ali svaki put je moja bivša žena uradila nešto tako ružno da me podseti da ja to ne radim zbog sebe nego zbog našeg deteta. A da ne pominjem o žalbama sekretaru Ministarstva za rad koji me je arogantno odbio, žalbe Povereniku za informisanje, pa žalbe Povereniku za rodnu ravnopravnost, bezbroj pisama…

Zato me je pogodio ovaj tendenciozan tekst koji je u rangu sa najboljim tekstovima Informera i njegovog urednika gospodina Vučićevića. Dok sa druge strane Politika, koja je omiljena meta gospodina Basare, mnogo bolje i objektivnije se bavila ovom temom nego što ste vi sada uradili.

Da li ćete objaviti moj tekst ili nećete, da li ćete se pozabaviti ovom temom malo ozbiljnije ili ne – na vama je. Meni ostaje gorak ukus jer ni Danas nije ništa bolji od Informera. Ali i zadovoljstvo kad zagrlim svog sina jer znam da je to iza nas.

Srdačan pozdrav.