Naprednjaci i još jedan slučaj plagijata

Gospodin Cvejić je noćas oko ponoći objavio tekst u dnevnom listu Danas, u kojem demantuje pisanje nekih medija da je pod sumnjom za plagijat. Tekst je idealno natempiran, pošto Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine zaseda danas u 16 časova.

Gospodina Cvejića sam ja optužio za plagijat, na Peščaniku, jula 2016. Cvejić me je zbog toga tužio sudu, i izgubio je spor. Kad su ga naprednjaci pre nekoliko dana predložili za člana REM-a, jedan broj nezavisnih medija pisao je o tome. Cvejić u svom tekstu u današnjem Danasu reaguje na te optužbe, navodeći sledeće:

„Nije istina da je Odeljenje za sociologiju pokušavalo da zataška optužbu da sam počinio plagijat; nije istina da stručna ocena o mojoj knjizi, da li je plagijat ili nije, nikad nije doneta.“

U tekstu u listu Danas Cvejić sugeriše da izbegavam da ga prijavim Etičkoj komisiji Filozofskog fakulteta i da sam pisao tekst o suđenju oko njegovog plagijata za portalu VOICE.

Gospodin Cvejić iznosi mnoštvo neistina.

Nisam napisao tekst za VOICE niti sam učestvovao u njegovom pisanju.

Nisam mogao da podnesem prijavu za plagijat Etičkoj komisiji Filozofskog fakulteta, pošto ta komisija do danas, četiri godine pošto sam ustanovio plagijat, nije formirana. Etička komisija jedina je nadležna da se izjašnjava o plagijatima.

Fakultetski i univerzitetski Organi koje Cvejić navodi nisu nadležni da se izjašnjavaju o plagijatu i nikada se nisu izjašnjavali o njemu. U presudi kojom je odbijena Cvejićeva tužba kojom je od mene tražio 450 hiljada dinara, na str. 14 stoji: „Konačan sud o tome da li je tužiočeva knjiga plagijat ili nije, nije zauzet, odnosno odluka nije doneta, jer Odbor koji je nadležan za donošenje ove odluke i raspravljanje ovog pitanja, nikada nije postupio po predlogu koji je tužilac uputio protiv tuženog“. Gospodin Cvejić, međutim, piše: „Nije istina da stručna ocena o mojoj knjizi, da li je plagijat ili nije, nikad nije doneta”. Ali, to jeste istina.

U tekstu u Danasu gospodin Cvejić navodi da se u medijima „sudska odluka interpretira kao da je njome sud presuđivao o tvrdnji o plagijatu, a zapravo se sud proglasio nenadležnim za takvu odluku i istakao Etičku komisiju kao pravu adresu”. Dodaću ovde delove sudske presude:

„Strategija i preklapanje interesa univerzitetske zajednice i njegovog ličnog interesa kao profesora i naučnika, predstavlja opravdanje za vrednosne sudove tuženog, za koje je imao adekvatnu činjeničnu osnovu i predstavio komentare na pitanje od opšteg javnog interesa“ (str. 16 presude).

I dalje, na istoj strani presude: „Sloboda objavljivanja vrednosnih sudova kreće se u rasponu od slučajeva gde postoji značajna činjenična osnova do onih gde takva osnova postoji u maloj meri ili potpuno izostaje. Sud smatra da u ovoj pravnoj stvari na strani tuženog postoji značajna činjenična osnova za iznošenje vrednosnih sudova“. U presudi se navode „i same izjave tužioca u toku procedure, koje su bile neusaglašene u pogledu drugih literatura…“ Drugim rečima, sud se, utvrđujući procesnu istinu, morao dotaći i materijalne istine, odnosno pitanja plagijata.

U glavnoj raspravi je na moje direktno pitanje „Da li se u knjizi „Socijalna ekonomija“ bilo gde navodi (plagirana) knjiga „Komparativna analiza itd“, u osnovnom tekstu, fusnotama ili u spisku literature?“, gospodin Cvejić je odgovorio sa „Ne“. Ovim je na sudu priznao plagijat.

Narodni poslanici iz Srpske napredne stranke glasaće danas. Poznajem ih. A poznajem i gospodina Cvejića.