Naprednjački borac protiv „lažne elite“

Zbog firme na čijem sam čelu osvrnuću se na dve stvari. Jakšić se podsmeva tome što pojedini članovi CLDS-a imaju različite poglede na ovu aferu (Vujačić, Popović, ja). Odgovor je jednostavan: mi nismo autokratska politička partija na kakve je navikao, već ekspertsko udruženje u kome ljudi slobodno i različito misle. Podsmeva se i mojoj „predsedničkoj platici“ u CLDS-u, mada je istina sasvim drugačija: nemam platu i nisam je nikada ni imao već predsednikujem CLDS-om volonterski.

Vidim da je izvanredno klasično obrazovan (citirao je jednu Aristotelovu misao), ali i da pažljivo proučava delo Aleksandra Vučića, pa je ponovio njegov prošlogodišnji napad na „lažnu i samoproklamovanu elitu u Srbiji“. Po agresivnom vređanju oponenata nema sumnje da će Jakšić ubrzo postati vedeta među naprednjačkim borcima. Jedino što neće uživati poštovanje pristojnog sveta, tj. one „lažne i samoproklamovane elite“, mada to njega svakako ne zanima. Bar za sada.

Jakšić stalno nekorektno navodi fakta u prevelikoj želji da dokaže plagijat, pa dobijamo neistine. Tako tvrdi „Stručna komisija je jednoglasno utvrdila neoriginalnost autorskog dela Danice Popović“, što implicira plagijat. To jednostavno nije tačno. Komisija je našla, kako sama kaže, delimično „preklapanja“ dva prevoda, ali i njihove bitne razlike i jedino zaključila da ona „ne može sa sigurnošću utvrditi da li se u ovom slučaju radi o preradi prevoda, kao posebnom autorskom delu“ ili ne. Ovde je bitno da se Komisija oslonila na presudu Vrhovnog suda Srbije u sličnom pitanju autorstva prevoda, koja dozvoljava samoinicijativnu preradu tuđeg prevoda i sticanje autorstva tim putem, kao što i važeći zakon o autorskom pravu predviđa mogućnost prerade svakog autorskog dela. Naravno, Stručna komisija nigde ne pominje reči „neoriginalnost“ ili „plagijat“ Danice Popović.

Slično tome, ni Etička komisija nije u svom izveštaju nigde optužila Danicu za plagijat, već je, naprotiv, zaključila da „ne može doneti zaključak o postojanju plagijata“, jer su onih 5% rečenica koje su potpuno jednake „raštrkane“ po celom prevodu. Sapienti sat. Kada ne postoje dokazi da je optuženi kriv, onda nije kriv, zar ne? Pretpostavka nevinosti važi i dalje pred sudovima, čak i u vreme ove vlasti.

Dovde je sve jasno: nadležna tela (Stručna i Etička komisija) nisu našla plagijat i to su jasno rekle, a suprotno od onog što tvrdi Jakšić. Budući pod velikim političkim pritiskom, Etička komisija im je učinila ustupak i Danici Popović prebacila nesavesnost kod zakasnelog isticanja uloge Stojana Babića pri prevodu, što svakako nije optužba za plagijat, niti se pozvala na čl. 22 Kodeksa profesionalne etike Univerziteta u Beogradu koji definiše plagiranje.

Sada nastaje zaokret. Dekan na sednici Nastavno-naučnog veća krši univerzitetski pravilnik koji izričito predviđa da veće glasa o izveštaju Etičke komisije i ne stavlja ga na glasanje, već sam, svojevoljno predlaže javnu opomenu na osnovu čl. 22 Kodeksa. Čemu ovaj dekanov prekršaj propisane procedure kada je Etička komisija takođe predložila javnu opomenu? Stoga što ona nije predlog zasnovala na plagijatu, a on je baš hteo da Danica Popović bude proglašena plagijatorom. I veće je izglasalo da se radilo o plagijatu, a dekan je kaznio profesorku Popović javnom opomenom.

Ovo je zaista neobična i skandalozna odluka da profesori jednog fakulteta glasaju protiv svoje koleginice iako su je dve specijalizovane komisije tog istog fakulteta oslobodile optužbe o plagijatu, iako je i iz aviona vidljivo da je optužnica sasvim tanka i neuverljiva. Postojao je jak politički pritisak, pa bojazan od finansijskog gubitka i fakulteta i pojedinaca, pa medijska kampanja, možda i neshvatanje ponekih o čemu se zapravo radi, možda postoji animozitet nekih kolega prema Danici, ali opet mi nije jasno kako su mogli da izglasaju ovakvu odluku. Ipak je ovo osveta za slučaj Siniše Malog, a Ekonomski fakultet je povio kičmu, kao FON ne tako davno.

Ali, ovim priča nije završena. Danica Popović se može žaliti Univerzitetu, kao drugostepenom organu. Verujem da ima sve šanse na uspeh, a i da će likovanje Aleksandra Jakšića biti kratkotrajno.

Autor je ekonomista