Ne postoje predrasude prema ženama u SANU

Pokušaću da koliko toliko sistematizujem odgovore na Vaše (haotične) optužbe koje ste izneli na račun Akademije i „ustremljenja“ moje malenkosti na Vas.

Vi ste me javnim iznošenjem neistina i neosnovanih optužbi naterali da se na Vas „ustremim“ i iznesem za Vas neprijatne istine, što inače nikad ne bih uradio. Umesto da ste izvukli pouku, što sam Vam prijateljski savetovao, Vi ste nastavili po starom.

Sada po prvi put razumem da ste „od mene tražili reč“ i da Vam tu reč navodno nisam hteo (ili smeo?) da dam. Dajem reč da nisam primetio da je iko, pa ni Vi u tom ceremonijalnom delu skupa tražio reč, a što se, koliko moja malenkost razume, i ne praktikuje ukoliko se neko unapred ne javi sa takvom željom. Pitao sam još nekoliko prisutnih kolega i niko Vaše „traženje reči“ nije primetio. Kako ste, koliko moja malenkost vidi prilično energični, nema sumnje da bih Vaše „traženje“ primetio. Da ste, dok su članovi Akademije od Vas „bežali“ da ih „neko ne vidi da se sa Vama pozdravljaju“ (od koga li su se samo mogli bojati?), prišli „predsedavajućem“ stolu, da ste se predstavili, i tražili da „pozdravite skup“ ja bih Vam nakon obraćanja predsednika Akademije akademika Vladimira Kostića dao reč. Koliko razumem bili ste se spremili da pitate zašto niste pozvani i da Akademiji „održite lekciju“ kako se naučni skupovi organizuju!? Uveravam Vas da bi odmah dobili odgovor, ali se bojim da Vam ne bi bio prijatan. Sad sam još uvereniji da sam bio u pravu što sa Vama nisam hteo da imam bilo kakvog posla, što i drugima toplo preporučujem. Držim da je čista fantazija Vaša tvrdnja da smo Vašim nepozivanjem isključili istorijska odeljenja Filozofskih fakulteta u Beogradu i Novom Sadu. Izgleda da u svojoj uobrazilji sebe identifikujete sa svim nastavnicima i saradnicima ta dva fakulteta.

Ostavite akademika Kostića na miru, on sa Vašim nepozivanjem nema nikakve veze. Ja se pitam kako Vam je uopšte moglo pasti na pamet da će on nakon Vašeg „protesta“ narediti da Vas Odbor pozove. Da ste došli i da ste se uljudno izvinili za ranije ponašanje i obećali da ćete se ovog puta odgovorno ponašati (kako i dolikuje jednom profesoru univerziteta), sve bi Vam bilo oprošteno, jer nama nikakvi nesporazumi nisu bili u interesu. Vaš pokušaj da putem „protesta“ kod predsednika Kostića, Odbor i moju malenkost prisilite da budete pozvani, mogao se shvatiti jedino kao Vaše istrajavanje na neodgovornom ponašanju, neprimerenom za jednu „šeficu Katedre za istoriju srpskog naroda“.

Siguran sam da u Akademiji ne postoje predrasude prema ženama kandidatima za članstvo u SANU, a sasvim sam siguran da ne postoji neka zavera protiv njih, jer pretpostavljam da bi se neko našao da mi ponudi da uđem u tu zavereničku grupu. Moja je skromna procena da je ovogodišnji neizbor žena kandidata bio splet nesrećnih okolnosti, a ne nekih predrasuda prema ženama uopšte, ili plana kakve zavereničke grupe. Meni je žao zbog toga, jer sam se zalagao za izbor izvrsne kandidatkinje Odeljenja medicinskih nauka, a dao sam i svoj glas za većinu žena kandidata.

Verujem da bi upornost koju pokazujete u načelu bila pozitivna da niste skloni zastranjivanju.

Cenim da bi bilo dobro da (ponovo) pročitate basnu „Lisica i grožđe“. Ko ne razume njenu poruku, njemu „Akademije znanja“ lako postaje „Akademija zvanja“.

Ovim je moja prepiska sa Vama završena. Želim Vam dobro zdravlje i toplo Vam preporučujem da se manete ovakvih pisanija.