Ne sporim pravo na umetničku slobodu, loš dan ili nedovoljnu obaveštenost – dešava se, ne samo u novinarstvu. Ali nekih elementarnih činjenica ipak bi se trebalo držati pre nego što se zašilji oštro novinarsko pero.
Tako su se u članku „Kordon, kordon nama treba“ – Snežane Čongradin , osim hronologije događanja i zanimljivih opservacija, sasvim nepotrebno našle i (dis)kvalifikacije grupe Čuvari vatre – koji su etiketirani kao “ … nešto stariji demonstranti koji vole da podignu tri prsta, ne vole komuniste i obožavaju Čiča Dražu …“ .
Najblaže rečeno vrlo, vrlo ružno! I što je još gore, neistinito, naravno. Pogotovo za nas koji smo i pre 30 godina pokušavali da sačuvamo neku drugu vatricu , a koji smo vrlo nedavno bili na čelu kolone koja se našla ispred tog istog Danasa u znak podrške, a ti isti Čuvari vatre hrabro su krenuli i 31. maja da iskažu svoje mišljenje o diktaturi režima i jednog čoveka, ali su u tome primenom fizičke sile najbrutalnije sprečavani od strane crnokošuljaških odreda u sadejstvu sa policijom.
Umesto paušalnog etiketiranja i abrovima iz treće ruke, mlađahnoj Snežani bih savetovao da se ubuduće ipak malo bolje i podrobnije informiše – na licu mesta i iz prve ruke, nismo mi na kraj sveta, ne ujedamo, a i kame ne nosimo, mada se nekima priviđaju. Inače svaki, ama baš svaki dan, sam sa Čuvarima vatre, i te Dražoljupce ne upoznah, a ni Snežanu Čongradin . Iskreno se nadam da su njene obaveze (i kratkoća roka) prema Draži, Draži uredniku, učinile svoje – ali uvek ima vremena i mesta za javno izvinjenje – ne mora ni javno, to je demode, ali naše mesto i vreme se i dalje znaju – svaki dan u 18h ispred Skupštine, Protiv diktature – do pobede!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
