Nebojša Bakarec kao bacač pomija

Da bar izložim materijalne netačnosti, zapravo gole laži, koje je tom prilikom izneo. To što se u relativno malom tekstu našlo toliko neistina, tehnički gledano posledica je okolnosti da N. Bakarec nije ni jednoj pridodao bar prividni dokaz. Samo je bacao, bacao…

Dakle, radosledom bačenih pomija, netačno je:

– da sam diplomirao 1976. na FPN „kao mladi komunista“

– da sam „tokom devedesetih postao član Demokratske stranke“

– da sam, samim tim, navodno članstvo u DS „krio dok sam bio u DSS“

– da sam se „u DSS učlanio tek kada je Koštunica pobedio na izborima 24. septembra 2000. godine“

– da sam ikada bio predsednik Političkog saveta DS; samim tim, da sam sa tom funkcijom bio „zvanični savetnik predsednika SRJ“

– da sam se „potom iščlanio iz DS i učlanio u DSS“; samim tim, da sam „to krio kao zmija noge“

– da ni „posle pet godina žliderstvaž nisam uspeo da Državotvorni pokret Srbije registrujem kao stranku“

– da „članstvo DPS broji manje od deset ljudi“

– da sam se „u tom periodu ponovo učlanio u DSS (2016), pa se još jednom iščlanio“, te da sam „ponovo postao predsednik DPS“

– da sam se „vratio u Đilasovo žuto stado da konkurišem za poslaničko mesto u ž1 od pet milionaž“

– da sam „u tom petogodišnjem periodu bio omiljeni gost antisrpskih medija“

– da se „uspešno bavim rentiranjem stanova, pa je policija u zgradi u kojoj sam izdavao stan migrantima uhapsila njih pedeset“

– da me je Đilas „nagradio dozvolom da govorim na skupu bojkotaša“

– da sam „antievropejac koji predaje čak pet predmeta o EU na FPN“

– da ne mogu „nepristrasno i stručno da predajem o EU koju mrzim i toliko ne podnosim“

– da sam „oba sina uhlebio u EU institucijama“

– da su moji „rezultati“ kao ministra za Kosovo i Metohiju „na koje sam ponosan“, „masakrirana deca u Goraždevcu, pogrom nad Srbima 2004, propala državna zajednica SCG, otcepljenje CG, propali pregovori o KiM u Beču, proglašenje nezavisnosti Kosova“

– da sam na „predsedništvu DSS 2012. glasao „da SNS dođe na vlast“; da sam „izneo hvalospeve u korist Nikolića i SNS“ i da sam govorio sve najgore o žutima, Tadiću, Đilasu i Jeremiću“

– da sam „lažirao potvrdu (2018) sa kojom je trebalo da dobijem produženje profesorske službe na još dve godine“ i da je taj moj zahtev bio „potpuno suprotan zakonu“

– da sam zajedno sa Sinišom Kovačevićem „na predsedništvima DSS za Jeremića govorio da je žsifilisž“

Napomena: bacač pomija prilikom jedne pauze u bacanju kaže: „Prilično sam siguran da vas se Koštunica stidi“. Da ne bi bio „prilično“ već sasvim siguran savetujem ga da to lično proveri kod V. Koštunice.

Ovo preterivanje u najgorem nije nepoznato u političkoj sudbini konvertita.

Pre „karijere“ u SNS, čovek je bio član i dugogodišnji funkcioner DSS. Kada je ova ušla u krizu, preleteo je u antipodnu stranku, dakle onu koja je zasela na večnu vlast.

Tamo, za koricu hleba ima zaista težak posao. Težak, ako mu je preostalo imalo savesti.

Autor je profesor FPN i predsednik Državotvornog pokreta Srbije