Neće Basara, neću ni ja

Nakon njegove smrti 1994. objavljivao sam sve njegove važne knjige i manje radove, uređene i dopunjene. Dovršio sam, uvodnim i zaključnim glavama, njegovu biografiju osmanskog sultana Osmana II. Okupio sam, u jednome tomu, sve njegove studije o piscima srpske istorije. Itd. Nisu to bili samo trud, i ljubav. Vodilo me osećanje potrebe, ili dužnosti, da otac ne nestane u zaboravu novih vremena.

U redu je i to, da jedni žive od rada i znanja, a drugi od intriga po masonskim ložama i krunskim većima. Ali ni takvo udruživanje, bedno jer je mizogino, ne podrazumeva da će svako da mirno podnosi uvrede i pretnje. Neće Basara, neću ni ja. Ćutanje javnosti ne podrazumeva da neće nastupiti posledice.

I da se vratim odakle je krenulo. Uveren sam da je odnos ministra prema studiji profesora Ive Goldštajna „Jasenovac“ vezana pre svega za poreklo autora i knjige. Uveren sam da je antisemitizam u osnovi odluke Ministarstva. Za odluku su odgovorni i ministar i predsednica Vlade, a prioritet je da se odluka promeni.