Neću da budem Zorana Mihajlović

Najpre, zaštitila je tu grupu, taksiste, zakonom, što je, verovatno, prvi takav primer u svetu i to tako što im je, tim zakonom, omogućila da posluju bez ikakve konkurencije.

I kada toliko govori o poštovanju zakona, zašto gospođa ministarka ne kaže da je kompanija CarGo i osnovana i poslovala po zakonima, ispunjavala sve uslove postavljene pravnim propisima, da bi ona mirno promenila zakon i suštinski nas iz njega izbacila.

Pritom, ne samo nas. Izbacila je svaku mogućnost konkurencije taksistima, pa tako, danas, zahvaljujući zakonu koji je donela, niko ne može da prevozi putnike osim taksista.

Hoćeš da napraviš bicikl rikšu i prevoziš turiste – ne može, jer si konkurencija taksistima, Mihajlovićevkinim zakonom, zabranjena.

Hoćeš da iznajmiš svoj auto (a u čitavom svetu postoje kompanije koje to rade) – ne može, jer je konkurencija taksistima, njenim zakonom, zabranjena.

Hoćeš bilo šta drugo – ne može.

Kako to utiče na tržište, na poslovanje, na preduzetništvo i na korisnike usluga prevoza, nju jednostavno, ne zanima.

Neko hoće da se preveze, od Beograda do Novog Sada, za četiri, umesto za 12.000 dinara, koliko naplaćuju taksisti – ne može. Zabranila, zakonom, Zorana Mihajlović.

Da sve bude još gore, svaku primedbu na genocid koji je počinila nad konkurencijom, ona svrstava u neprijateljsku delatnost, u narušavanje javnog reda i mira, nepoštovanje zakona i agresivnu kampanju protiv ministarke, zaštitnice zakona.

Onog istog na koji su i druga ministarstva i Komisija za zaštitu konkurencije podneli primedbe, a ona ih nije usvojila.

I sada smo mi, koji branimo svoj posao, hiljadu zaposlenih, pravo na izbor, slobodno tržište, agresivni.

U trenutku kada Vlada Srbije usvaja Uredbu o utvrđivanju Programa podrške otvaranju regionalnih inovacionih startup centara za 2019. godinu, gospođa ministarka je, protiv jedne male kompanije angažovala čitav državni aparat (za šta će kad tad odgovarati). Ona šalje ljude po sudovima da izdejstvuju zabranu našeg rada, traži od odeljenja za visoko tehnološki kriminal MUP-a da nam pleni servere, od Ministarstva za trgovinu i turizam traži da nam zabrani reklamiranje… ona, pretpostavljamo, nije agresivna, nego je žrtva kampanje i zaštitnica reda mira i zakona.

Zbog svega toga, ne samo da je Miša Brkić bio u pravu kada je državu (Mihajlovićevu), optužio za bahatost, nego je mnogo gore od toga.

Ovo je klasična zloupotreba čitavog državnog aparata, njegove zakonodavne i izvršne vlasti, da bi se sproveo nečiji interes, tačnije, da bi taksisti i dalje mogli da imaju monopol i da diktiraju cene.

I mi bi sve to i razumeli, da je Zorana Mihajlović, na primer, vlasnik Naxi taksija, ali, ako nije, zašto to radi?

Za čiji interes, za čiji račun i za čiji džep, pošto će, zahvaljujući njenoj zakonskoj intervenciji, džepovi građana biti prazniji, a džepovi taksista puniji.

I za to će, takođe, morati da odgovara. I pred našim i pred tim sudom, Evropskim sudom pravde, koji toliko pominje, zaboravljajući da kaže da taj sud nigde nije zabranio Uber i da ta kompanija mirno posluje, širom Evrope.

Da bi osigurali da se to dogodi, mi ćemo, bez obzira na to da li će ova združena akcija protiv CarGo uspeti, ili ne i da li će nas Zorana Mihajlović ugasiti, ili ne, svakako preduzeti sve pravne korake potrebne da se ova uzurpacija čitavog državnog sistema osudi i odgovarajuće kazne.

To ćemo uraditi zbog svih preduzetnika u ovoj zemlji i u ovom gradu, kojima je, kroz naš primer, pokazano kako neki odmetnuti državni službenik može, kada god poželi, da im uništi poslovanje, ako nikako drugačije, a ono novim zakonom koji izmisli i onda kao štiti.

Mi smo svoju kompaniju izgradili bez subvencija, podsticaja, koja je inovaciona, moderna i vredna desetak miliona evra. A to jedna vladina službenica hoće da uništi.

I treba joj reći da se zaustavi, na vreme, pre nego što čitav aparat ne uprlja ozbiljnim krivičnim delima.

Treba joj reći: Je suis CarGo.

I neću da budem Zorana Mihajlović.

Autor je predsednik udruženja Car Go