Neistine o progonima i mom radu 1Foto: FoNet/ Matija Koković

U Vašem listu objavili ste tekst Ljiljane Begenišić „Sa Filozofskog pucaju u SANU“ (7. april 2019.), u kojem sam pomenut više puta u netačnom i negativnom kontekstu, te Vas molim da shodno Zakonu o informisanju objavite ovaj moj demanti.

Svrstan sam u grupu „drugosrbijanske“ struje koja progoni i potiskuje „nacionalnu“ struju na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta. Celog života je mog oca Iliju progonio fašistički i komunistički režim kao srpskog nacionalistu, i zbog toga je robovao tri puta (1941-1943, 1944, 1954). Od dolaska na Filozofski fakultet (1975) do ove godine i mene je bio opravdan glas ovejanog srpskog nacionaliste, da bi me sada optuživali, uz podršku Vašeg lista, da sam anacionalan „drugosrbijanac“, „natovac“ i „plaćenik“. Svi koji me poznaju znaju da to nije tačno.

Optužen sam da učestvujem u „progonu“ Mire Radojević, Maje Nikolić i Nebojše Šuletića, što takođe nije tačno. Javno pozivam navedene kolege, posebno Šuletića, koga sam s profesorom Vojinom Dabićem doveo na fakultet, da se oglase i navedu sve primere progona, ali pouzdane i s dokazima. Naglašavam da sam samo kod kolege Šuletića bio član komisije koja je pisala referat, dok u slučaju Radojević i Nikolić nisam bio ni član komisije i da je glasanje na Odeljenju za istoriju bilo tajno.

Tačno je da mi je radni staž dva puta produžavan, ali po zakonu i univerzitetskim propisima, kao i svim ostalim kolegama s mog fakulteta, ne „nekakvom aklamacijom“ već javnim glasanjem, i ne samo meni. Netačno je i krajnje neblagonamerno da „skoro 20 godina“ nisam održao čas studentima. Posle kratkotrajnog poslaničkog mandata postao sam direktor Zavoda za udžbenike i tu dužnost obavljao od 2004. do 2008, a 2013. i 2014. godine bio sam direktor Službenog glasnika, takođe u skladu sa zakonom o radu i univerzitetskim propisima: 90% u pomenutim javnim preduzećima a 10% na fakultetu. U međuvremenu (2008-2012), tri i po godine redovno sam držao nastavu, kao i posle 2014. godine, ali više posvećen radu u Centru za srpske studije, postdiplomcima i doktorandima. Da li je moguće da vaši sagovornici navode ovaj sasvim netačan podatak, a Vaša ga novinarka prenosi i ne proveravajući njegovu istinitost? Osoba koja ne radi „skoro 20 godina“ morala bi da dobije otkaz, a meni je, kao što sam izneo, produžen radni odnos dva puta.

Kada je reč o „obaveštajnoj službi“, napisao sam tekst „Zašto sam odbio da radim za državnu bezbednost“, NIN, 7. jun 2018, pa pošto je javnosti dostupan, svako zainteresovan može se lako obavestiti o ovom bolnom problemu na Filozofskom fakultetu od 1968. godine.

Od pomenuta tri slučaja, „progon Mire Radojević“ je najteži, kaže akademik Ljubodrag Dimić. Evo zašto. Mira Radojević je izabrana za dopisnog člana SANU kao vanredni profesor, što je bio presedan. Kako neko može biti „osoba vrhunskog kvaliteta“ i „ugledni naučnik“ koji je zašao dobrano u 60. godinu (rođena 1959) a još je u zvanju vanrednog profesora? Ovaj pogrešan izbor Akademije trebalo je ispraviti što bržim njenim imenovanjem za redovnog profesora. U toj žurbi nastala je njena sporna knjiga Srpski narod i jugoslovenska kraljevina 1918-1941. Prvi tom. Od jugoslovenske ideje do jugoslovenske države, SKZ, Beograd 2019. O toj knjizi napisao sam kritiku Nedaroviti selektivni prepisivač, Filozofski fakultet, Beograd 2019, str. 41. Oba dela dostupna su stručnoj javnosti, koja će, nadam se, dati o njima svoje mišljenje.

Vaša novinarka je dva puta dala moju izjavu, i u prethodnom tekstu (2. mart) i u ovom, sasvim korektno. Ali, zašto je dva puta navela istu izjavu, zar me nije mogla upitati, pišući drugi tekst, kako sam uspeo da opstanem na Filozofskom fakultetu „skoro 20 godina“ a da ne držim nastavu?

Stanje na Filozofskom fakultetu je poodavno očajno. Filozofski fakultet je bio i u težim krizama, pa je uprava znala da rešava probleme i imala hrabrosti da izađe u javnost. Molim upravu fakulteta da o tome progovori i odazove se na zahtev Vaše novinarke i da izjavu, po svojoj savesti. Usuđujem se da pozovem Rektorat i Ministarstvo prosvete da pošalju nadležne ličnosti da izvide stanje i donesu rešenje o tome da li postoje progoni ili ne postoje, da li je reč o legalnim ili nelegalnim izborima docenata i profesora Filozofskog fakulteta?

Autor je profesor Univerziteta u Beogradu

Apel profesora

Pozivajući se na Zakon o informisanju, molimo Vas da objavite odgovor prof. dr Radoša LJušića na tekst pod nazivom „Sa Filozofskog pucaju u SANU“, koji je objavljen u Večernjim novostima 7. aprila 2019. godine, zato što se tim odgovorom štite i interesi nas niže potpisanih. Redovni profesori – Radivoj Radić, Siniša Mišić, Nikola Samardžić, Vlada Stanković, Miloš Jagodić, Dubravka Stojanović, Tatjana Subotin Golubović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari