Neke činjenice o ubistvu kapetana Milana Novakovića

„Odmah nakon majskog prevrata unutar vojske, braća Milan i Maksim Novaković, dva izuzetno perspektivna i ugledna oficira iz garnizona Niš, pokrenuli su inicijativu za sankcionisanje ‘crnorukaša’…“, piše general Grahovac, i navodi da su „braća Novaković“ osnovala „prvu nevladinu organizaciju (NVO) u Srbiji“.

A onda piše i ovo: „Godine 1907. i državni i opozicioni mediji javljaju senzacionalnu vest da je u centralnom zatvoru (CZ) u Beogradu Milan Novaković iz vatrenog oružja ubio brata Maksima, a nakon toga je izvršio samoubistvo.“

Podudarnost nekih rečenica, istovetnost tvrdnji i isti način na koji je ovaj događaj povezan sa aktuelnim političkim zbivanjima ukazuju na činjenicu da je Blagoje Grahovac delom prepisao, a delom prepričao tekst istoričarke Dubravke Stojanović, objavljen 8. septembra 2015. godine na sajtu Peščanik, pod naslovom „Apis: povratak na mesto zločina“. Naime, i Dubravka Stojanović pominje „braću Milana i Maksima Novakovića“ koji su napravili „prvi srpski NVO“ i tvrdi:

„A onda su, tokom noći, u glavnom beogradskom zatvoru, ubijeni. Sva štampa je sutradan izašla sa identičnim saopštenjem na prvoj strani. ‘Maksim i Milan Novaković umrli su tokom noći u Glavnjači, tako što je Milan ubio Maksima, a zatim i sebe’. Poznato odnekud? Međutim, već sutradan se postavilo pitanje otkud najvećim političkim protivnicima zaverenika u zatvoru pištolji?“

I Blagoje Grahovac i Dubravka Stojanović, međutim, greše. Činjenica je da su i „Politika“ i „Pravda“, u ono vreme dva najveća dnevna lista u Srbiji, već 17. septembra 1907. godine, dan posle pogibije Milana i Maksima Novakovića, posvetile veliki prostor ovom događaju. „Politika“ je imala naslov „Pogibija Milana Novakovića i Maksima Novakovića“, a „Pravda“: „Policija ubija i bez presude – jedno tragično jutro u Beogradu“. Oba teksta, bez obzira na različitu političku orijentaciju redakcija, sadrže bezrezervnu i oštru osudu policijskog nasilja. Na sajtu Narodne biblioteke Srbije ovi brojevi i „Politike“ i „Pravde“ dostupni su javnost, pa čitaoci Danasa koji žele da se upoznaju sa detaljima, to lako mogu da učine.

Za one koje čitav slučaj manje zanima, navešću samo najbitnije podatke iz ondašnjih novina, koji su, čitaoci će to lako videti, u opreci sa tvrdnjama Blagoja Grahovca i Dubravke Stojanović.

Kao prvo, Milan i Maksim Novaković nisu bili braća, niti su bili u srodstvu – samo su delili isto, prilično često prezime. Milan Novaković jeste uhapšen zbog suprotstavljanja „crnorukcima“, ali Maksim nije bio „ugledni oficir“, i u zatvoru se našao zato što je pokušao da udavi svoju ženu. „Za njega se“, piše „Politika“, „već odavno znalo da nije pri zdravoj pameti“.

A do pogibije ove dvojice – ne u toku noći! – došlo je ovako: Pri izvođenju u svakodnevnu šetnju zatvorskim krugom, Maksim Novaković oteo je pušku čuvaru i zabarikadirao se zajedno sa Milanom Novakovićem u jednoj kancelariji, odakle je počeo da puca… posle čega je policija blokirala prostor ispred zatvora i uzvratila vatru.

Sve se to dešavalo u nedelju pre podne, pred nekoliko stotina građana, jer se zgrada zatvora nalazila na obodu pijace, na današnjem Studentskom trgu.

„Politika“ i „Pravda“ preneli su izjave supruge Milana Novakovića i njegovih advokata, koji su osudili brutalnu akciju policije u kojoj su Milan i Maksim Novaković ubijeni, i ostavili mesta sumnji da su ova dvojica usmrćena iz blizine, nakon što su policajci upali u njihovu ćeliju, Novinari ovih listova u svojim komentarima isticali su odgovornost ministra unutrašnjih poslova za ceo slučaj. Ovo su, dakle, činjenice.

Trebalo bi ih imati na umu zarad istine i, na kraju krajeva, zarad poštovanja koje Milan Novaković zaslužuje.

*Autor je novinar i autor knjige „Zanimljiva istorija Srba u 147 priča“