Nema reagovanja na nasilje u ustanovama

Navodi Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S o položaju žena utemeljeni su na brojnim svedočenjima samih žena koje su bile žrtve različitih oblika nasilja i zlostavljanja, ali i zaposlenih u ovim ustanovama, prikupljenih tokom niza poseta ustanovama socijalne zaštite, kako individualnih tako i u okviru Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture.

Takođe, utemeljeni su u rezultatima istraživanja sprovedenog 2017. godine čiji su nalazi objavljeni su u publikaciji „Ovde i zidovi imaju uši“.

Naša organizacija je više puta ukazivala na ovakvo stanje predstavnicima Ministarstva i Zaštitnika građana, a činjenica da navedene inspekcije nisu zabeležile nijedan slučaj nasilja govori o tome da efikasan interni sistem detekcije i reagovanja na nasilje ne postoji.

Takođe, usled odbijanja predstavnika Zaštitnika građana da svedočenja žena uključe u izveštaje iz poseta, MDRI-S je istupila iz Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture.

U obavezi smo da štitimo identitet korisnica i zaposlenih na čijim svedočenjima se temelje naši nalazi, naročito zato što je već bilo slučajeva viktimizacije zbog njihove spremnosti da govore o stanju u domovima.

Kada govorimo o medicinskim merama bez pristanka, one se ne beleže od strane inspekcija jer se sprovode uz saglasnost staratelja, a na osnovu propisa koji su u suprotnosti sa Konvencijom UN o pravima osoba sa invaliditetom, na šta je Komitet za prava osoba sa invaliditetom i ukazao u svojim Zaključnim zapažanjima još 2016. godine.

Odgovornost za primenu ovih mera takođe treba tražiti u sistemu zdravstvene zaštite i lekarima koji ove mere sprovode, ne dovodeći u pitanje ozbiljno narušavanje ličnog integriteta korisnica.

Nasilje nad ženama u institucijama je sistemske prirode i za svakog ko barem malo vremena provede u instituciji i u razgovoru sa korisnicama dokazi će biti očigledni, ukoliko žele da ih vide.

Pojava nasilja u rezidencijalnim ustanovama nije utvrđena zbog neefikasnih i neadekvatnih mehanizama zaštite, a ne zato što ono ne postoji.

Jedino efikasno dugoročno rešenje je da se svim osobama omogući život u zajednici uz pružanje adekvatne zaštite i podrške.

Do tada, u cilju prevencije, pozivamo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da omogući nezavisan nadzor, uključujući nenajavljene posete od strane organizacija civilnog društva i organizacija osoba sa invaliditetom koje imaju višegodišnje iskustvo u ovoj oblasti.