Neostaljinistički procesi

Mislim na insistiranje da se smanji politički upliv u pravosuđe, unapredi borba protiv kriminala i korupcije, kao i ublaži kod nas poslovični deficit medijskih sloboda. Podržavali ili ne tzv. EU integracije, teško je negirati da naš sistem ima mnogo manjkavosti. Pogotovo tamo gde se prelamaju veliki interesi i strahovi, a tako je u vezi sa odnosom naše države prema balkanskoj mafijaškoj konfederaciji, koja kao neman davi Srbiju.

Od početka devedesetih suočavamo se sa sintezom mafije, šverca duvana i narkotika, politike, specijalnih službi, kontroverznog i „legalnog“ biznisa. Posle Petog oktobra šema je ostala ista samo su se promenili neki akteri, kako politički tako i oni iz bezbednosne porodice. Delovi naše su prešli iz formalne u nezvaničnu sferu, dok su neke strane strukture – od obaveštajnih do „ideoloških“ – pojačale svoje učešće u kombinacijama. Našla krpa zakrpu, ili naši kompromitovani biznismeni, političari i udbaši strane zaštitnike. Sve se tu svodi na formulu: služi da bi opstao. A Crna Gora, čini se sa dosta razloga, smatra se bazom tog balkanskog postmodernog Frankenštajna. Zato su mnogi nervozni kada osete da je njen autokratski i kontroverzni gospodar Đukanović ugrožen.

Deo pomenutog konglomerata su – na osnovu novca i pritisaka – i brojni mediji u Srbiji. To smo najbolje videli tokom predizborne kampanje u Crnoj Gori i izmišljanja pokušaja rusko-srpskog i crnogorsko-opozicionog „oružanog“ udara na režim. Dok smo gledali jeftini akcioni film, izbori su falsifikovani. O svemu tome u Srbiji može da se kaže u medijima manje nego u Crnoj Gori. S druge strane Milovi spin majstori i njihovi izvršioci tu plasiraju razne laži. Sve to je sada kulminiralo, ali već dugo postoji i svakako predstavlja bitan faktor ograničavanja medijskih sloboda. Međutim, i to je Đukanoviću i njegovim propagandistima, analitičarima, istoričarima malo. Svesni koliko su ranjivi, smeta im što nisu uspostavili potpuno jednoumlje u vezi sa loše montiranim neostaljinističkim procesom u kome kupljeni ili slomljeni ljudi navodno priznaju krivicu kako bi bila „potkrepljena“ već otkrivena prevara.

Oglasili sli su se svedoci kao npr. B. Živković, koji opisuju kako su uvlačeni u prevaru od strane crnogorske službe, odnosno razobličavaju razne Sinđeliće na kojima počiva prevara državnih organa Crne Gore u službi opskurnog režima. Toga u velikim medijima u Srbiji, zbog blokade sa Milom bliskih centara moći, gotovo i da nema. Kao i drugih važnih stvari u vezi sa njegovim (post)izbornim manipulacija. No, ima izuzetaka. Jedan od retkih takvih medija u Srbiji je RTS. On je demokratski omogućio da se i u vezi sa izborima i kontroverznim dešavanjima posle njih čuju različita mišljenja. To probijanje medijskog monopola očito smeta onima koji dobro znaju da brane nesuvislu laž. Zato ih je jako zabolelo moje gostovanje u jutarnjem programu RTS-a pre neki dan i profesionalno, u duhu najbolje škole BBC-a koji je izvorno bio uzor srpskom javnom servisu, ponašanje voditeljke. Valjda se od nje očekivalo da prekine svaki iskaz koji razobličava laži Podgorice, pa pošto to nije učinila, onda je ona zajedno sa RTS-om kriva.

O mojoj odgovornosti ne treba ni pričati; kada bi me se dočepao Đukanovićev NKVD, verovatno bi očas posla priznao da sam kriv što pričam o onome što mora da se prećutkuje. Ali udar na medijske slobode ipak nije nešto najgore što eksponenti režima Đukanovića rade u Srbiji. Oni zajedno sa svojim gazdom nastoje da Srbiju i njene vlasti uvuku što dublje u svoj mulj. Prave od Beograda svog taoca. Neću se sada šire baviti takvim delovanjem političara i raznih drugih izvršioca Podgorice, koji nastoje da Đukanovića što više povežu sa Vučićem i njihovu sudbinu predstave kao zajedničku. Ono što me najviše zabrinjava jesu indikacije da su srpske službe i druge institucije izbušene od strane raznih struktura Podgorice koje preko njih srpskom državnom vrhu podmeću lažirane „dokaze“ i na druge načine ga podstiču da deluje na način kojim se pruža legitimitet Đukanovićevim montiranim procesima.

To je za Beograd jako opasno. Đukanovićev brod sigurno tone. Sa dolaskom Trampa na vlast procesi koji će do toga dovesti biće ubrzani a posledice po razne segmente balkanske kriminalno-političke hobotnice znatno teže. Srbiji samo fali da bude upetljana u to. Isto važi i za one koji je vode. Toliko banalna prevara kao ona sa lažiranim udarom na Đukanovića, ne može ni na srednji rok da preživi kritički sud a kamoli duže. A koliko Brisel bio iz geopolitičkih razloga popustljiv prema Podgorici, nesumnjivo mu je jasno o čemu se radi. To se već vidi i na osnovu rezerve koju je prema tom slučaju iskazao Đukanoviću sklon komesar Han. Zato Beograd mora što pre i što energičnije da deluje i preispita sve ono na osnovu čega je uvučen (uključujući i deo koji otpada na njegovu krivicu) u staljinističke igre crnogorske vladajuće garniture.

Štaviše, nužno je munjevito eliminisati i sve kompromitujuće personalne i druge maligne veze koje sa njom postoje, te energično krenuti u zakonski utemeljen obračun sa balkanskim kartelom. U okolnostima kada će politika Vašingtona neminovno poprimiti novi karakter i naboj, brzo će svima postati jasno da Đukanoviću nema spasa. Nestaje ono što ga je štitilo od odgovornosti. Ako izostane adekvatno prilagođavanje politike Srbije, on će sa sobom povući i deo aktera iz redova naše vlasti, što je njihova stvar, ali će ozbiljno iskomplikovati i položaj naše zemlje. Nadam se da nemaju neki teret iz prošlosti koje ih prisiljava na takav rizik, iako se Đukanovićevi lobisti u Srbiji podmuklo trude da stvari predstave suprotno!

Autor je politički analitičar