Nepredvidiva epidemija korone i predvidivi Savez za školski sport

U tom tekstu tvrdim da je Savez za školski sport planirao da organizuje veliko i skupo takmičenje usred korone za „5.000 učesnika iz 80 zemalja sa pet kontinenata“, a da pri tome u dokumentaciji kojom je kod nadležnog Ministarstva konkurisao za 147,5 miliona dinara nije nijednim slovom spomenuo zaraznu bolest kovid 19, niti predvideo rizik od masovnog zaražavanja, niti bilo kakve epidemiološke mere zaštite.

Savez za školski sport u svom pokušaju da me demantuje tvrdi da su oni kod Ministarstva aplicirali još u decembru 2019. godine kada „korona virus nije postojao niti se mogao predvideti“.

Da li je zaista Savez u decembru 2019. prvi put konkurisao kod Ministarstva sa svojim projektom „Školarijade“ – ja u to ne ulazim, niti me to zanima, jer to nije tema mog teksta.

Svoje tvrdnje da je Savez učinio veliki zdravstveno-bezbednosni propust u planiranju ovako masovnog takmičenja, da je blago rečeno neodgovorno pristupio organizaciji događaja koji će građane Srbije koštati više od 1,26 miliona evra  bazirala sam na osnovu uvida u dokumentaciju od 8. maja 2020. godine.

Dakle, samo dva dana nakon što je Srbija izašla iz vanrednog stanja koje je proglašeno zbog pandemije korona virusom, Savez za školski sport popunjava Aplikacioni formular (Obrazac br. 2) na 22 strane kojim konkuriše kod Ministarstva omladine i sporta za organizaciju međunarodnog takmičenja „Školarijada – Srbija 2021“ i traži 147.510.000,00 dinara, dok su ukupni troškovi takmičenja 156.510.000,00 dinara?! Na kraju ovog formulara u kome je opisan projekat „Školarijade“ jasno su navedeni mesto i datum: Beograd, 8. 5. 2020. a pored stoji svojeručni potpis ovlašćenog lica za zastupanje – Željka Tanaskovića.

Zato ponovo pitam: Kako je moguće da samo dva dana nakon izlaska Srbije iz vanrednog stanja Savez nigde u dokumentaciji ne spominje kovid?

Kako je moguće da se u situaciji kada učenici osnovnih škola čak nemaju ni redovne časove fizičkog vaspitanja, kada i sportski klubovi rade u otežanim uslovima, planira organizacija masovnog, preskupog takmičenja, koje treba da okupi decu iz čitavog sveta?

Da li se 1,26 miliona evra moglo potrošiti na svrsishodniji i manje rizičan način po zdravlje naše i tuđe dece?

Iz dopisa koji je objavljen u Danasu, a koji je napisao neko iz Saveza za školski sport (nažalost nije se potpisao, pa ne znamo ko je) saznali smo da se razmišlja o odlaganju Školarijade za septembar.

Za pohvalu je što su ljudi iz Saveza konačno obavešteni o mogućim rizicima koje donosi organizacija ovako masovnog takmičenja i što su počeli da razmišljaju kako to da spreče, ali nam nije baš jasno zašto je Ministarstvo omladine i sporta brže-jače-bolje požurilo da još u decembru prošle godine uplati 75.000.000,00 dinara ovoj nevladinoj organizaciji za takmičenje koje se možda na kraju neće ni održati (Odluka Ministarstva br: 451-02-1971/2020-03 od 20. 12. 2020)?!

Takođe u dopisu, anonimno lice iz Saveza nastavlja da nas informiše da organizacija „jednog velikog međunarodnog sportskog događaja ima višestruke benefite za Srbiju i grad Beograd, pokretač je privrede na mnogim poljima i afirmiše našu zemlju kroz sport“.

Ponovo pitamo: da li je posao nevladine organizacije Saveza za školski sport, a time i cilj Školarijade da pokreće privredu i da radi na afirmaciji Srbije ili je to nešto drugo?

Da li je to nešto drugo –  osmišljavanje i realizacija atraktivnih programa koji će približiti sport i fizičko vežbanje što većem broju školske dece, a ne samo onoj deci koja su već u sistemu sporta i članovi su klubova?

Zar nam nije prioritet da prvo saniramo posledice neaktivnosti školske dece izazvane zaraznom bolešću kovid 19?

Da li je jednoj siromašnoj zemlji kakva je Srbija, koja upravo beleži rekordni spoljni dug od 28 milijardi evra, neophodan ovako skup projekat usred pandemije?

Mi smatramo da sport jeste važan društveni fenomen, jer podstiče decu i odrasle da se njime bave pre svega iz zdravstvenih i obrazovnih benefita, i treba ga promovisati, ali ne na ovakav način, ne kroz preskupa takmičenja (agonistiku), već kroz brojne razvojne kampanje, obrazovne procese i stvaranje adekvatne infrastrukture.

Demokratska stranka ne sprovodi nikakvu „neshvatljivu hajku“ protiv Saveza za školski sport Srbije i njenog predsednika, niti je ikada to činila.

Mi javnosti koja nije adekvatno i transparentno upoznata sa finansiranjem u sportu, predočavamo činjenice na osnovu Vladinih i institucijskih dokumenata. Podsećamo predstavnike ovog saveza, da je za vreme dok je Demokratska stranka bila na vlasti, Savez za školski sport Srbije prepoznat kao granski savez preko koga se ostvaruje opšti interes u oblasti sporta, da je njegov budžet bio u rangu prvih 15 najviše finansiranih saveza, da je dobio besplatne prostorije u Ministarstvu kako bi što više novca odlazilo za programske aktivnosti, da je Savez prvi put dobio službeno vozilo, a regionalni koordinatori kontinuirane mesečne honorare, da su revitalizovane i finansirane Olimpijske školske igre učenika Srbije itd.

Posebno podsećamo, da nije bilo stranačkog zapošljavanja i da je broj zaposlenih bio duplo manji nego danas. Podsećamo Željka Tanaskovića, da mu nikada nije spočitavano što je bio član JUL-a i SPS-a, da nikada nije bio diskriminisan zbog svoje stranačke pripadnosti, i da je kao takav mogao biti predsednik Saveza.

Posebno ga podsećamo da je Demokratska stranka, prva pokrenula inicijativu za izradu i usvajanje Uredbe o nacionalnim priznanjima, koja je i usvojena, ne za vreme JUL-a, SPS-a, radikala ili današnjih naprednjaka, već za vreme vlasti Demokratske stranke. Zahvaljujući toj uredbi danas su i gospodin Udovičić i gospodin Tanasković, kao i brojni uspešni sportisti u situaciji da ne strepe za svoju egzistenciju, jer primaju nacionalne penzije. Upravo zbog toga, u najmanju ruku nije pristojno naše kritičko mišljenje potkrepljeno javnim dokumentima nazivati hajkom.

Takođe, nije slučajno što sumnjamo da Savez za školski sport Srbije ne raspolaže kapacitetima da organizuje bilo koji sistemski projekat koji bi dugoročno unapredio oblast sporta dece. Naše sumnje su zasnovane na državnom dokumentu – Izveštaju Državne revizorske institucije od 2. 12. 2019. godine (strana 14 i  strane 80-83), gde je Savez označen kao pravno lice koje je kršilo zakone i pravna akta države Srbije.

Poučeni iskustvom „Univerzijade“, kada su se javnost i sudski organi prekasno uključili u razotkrivanje afere, pa će država po svoj prilici ostati trajno oštećena za 183 miliona dinara, odlučili smo da ovog puta reagujemo na vreme, dok još nije kasno.

Ministra Vanju Udovičića i predsednika Saveza za školski sport Željka Tanaskovića pozvali smo na TV duel na RTS-u gde bi mogli da ukrstimo argumente. Međutim, Udovičić i Tanasković su odabrali da se preko anonimnog pisca dopisuju sa nama na stranicama Danasa.

Čitaocima Danasa je poprilično jasno o čemu se radi i u slučaju Školarijade, Univerzijade, Krušika, Jovanjice, Telekoma… Zato ponovo upućujemo poziv Udovičiću i Tanaskoviću da organizuju debatu na RTS-u kako bi  građani Srbije dobili pravu informaciju o tome kako se i na koji način troše milioni iz budžeta namenjeni za poboljšanje položaja mladih i razvoj sporta.

Biće to odlična prilika da 80 posto građana Srbije koji se informišu preko javnog servisa prvi put čuju za neverovatno hrabre ljude poput uzbunjivača Duška Petrovića iz Ministarstva omladine i sporta i  Aleksandra Obradovića iz Krušika.

Nadam se da će konačno svima biti jasno da ne moraš biti reprezentativac da bi bio velik i hrabar čovek dostojan divljenja. I obrnuto: možeš biti veliki sportista, a u suštini mali čovek.

Autorka je zamenica predsednika Demokratske stranke i viši košarkaški trener