Ni Nikolićev, ni Vučićev, već svoj

Molim Vas da po Zakonu o javnom informisanju i medijima RS, član 83 stav 1, objavite u vašem štampanom i onlajn izdanju u celosti moj tekst kao odgovor na prethodni dopis vaše novinarke Radmile Radosavljević, od 12. 1. 2023. godine:

Naime, u Vašem listu „Danas“, u štampanom i onlajn izdanju, od 12. 1. 2023. godine, objavljen je tekst Radmile Radosavljević „Kraj decenijske epohe Aleksandra Đaje: Radoslav Rade Marjanović, novi v. d. direktora Pozorišta na Terazijama“, u kome je u delu o kome je meni reč iznesena bujica neistina, kleveta, obmana i potpuno izmišljenih „činjenica“ u tolikom obimu, da autor ovih redova mora, nažalost, da potroši svoje vreme i opovrgne svaku od navedenih.

Nikada nisam bio kadar gospodina Tomislava Nikolića, niti gospodina Aleksandra Vučića. Bio sam i ostao „svoj kadar“, diplomirani dramaturg.

Moju „desetogodišnju epohu“, kako izuzetno kreativno tumači vaša novinarka Radmila, ne da nisu obeležili „brojni skandali, nego – niti jedan! Pozorište na Terazijama i svi njegovi ansambli su vredno i odgovorno radili na novim i obnovama starijih predstava, bez incidenata, bez ijedne obustave rada ili sličnog javno izraženog protesta.

Što se tiče predstave „Koštana“ u režiji Kokana Mladenovića, ona nikada nije bila na repertoaru Pozorišta na Terazijama, niti je ikada počeo rad na njoj.

Antievropske tekstove (kako navodi Radmila) „Crna smrt Evropske unije“ (opet sam u dilemi: misli li ona na naslov jednog teksta, ili čitave serije tekstova?) jesam objavljivao, kao redovni kolumnista nedeljnika „Pečat“ u periodu od oko pet godina, od 2007-2012. godine – na šta sam posebno ponosan. Naravno, oni nisu bili ni antievropski ni proevropski, već kolumne o našim svakodnevnim političkim i životnim dilemama. Šta je ko u njima prepoznavao, zavisilo je isključivo od mentalne dioptrije čitalaca i njihovih intelektualnih i analitičkih sposobnosti.

Nikada nisam imao sukobe sa predstavnicima Samostalnog sindikata Pozorišta na Terazijama.

Ispoljavanje nacionalizma prema romskom bendu Kal, nastavlja Radmila… Ovo mi je najnerazumljivija „dosetka“ Vaše novinarke, oko nečega čega uopšte ne mogu da se setim.

„Jedan od velikih skandala koji je krajem juna 2021. danima potresao našu kulturnu javnost bila je promocija knjige ‘Ovo sam ja’ Ace Lukasa“, opet piše Radmila. I šta? Knjigu je izdala eminentna izdavačka kuća „Laguna“, a o čemu pisac u svojoj autobiografiji govori, to nema nikakve veze sa Pozorištem na Terazijama.

Indikativno je da se u svom tekstu Radmila Radosavljević isključivo bavi eventualnim političkim implikacijama moje, kako kaže, „decenijske epohe“ u Pozorištu na Terazijama, od 2013. do 2023, dok ono najvažnije, umetničke rezultate tog rada, uopšte ne spominje: deceniju punih sala, vrhunskih brodvejskih, „vest endovskih“ i domaćih naslova, vraćanja ogromnog duga pozorišta koji mi je prethodna uprava ostavila u amanet, a nakon toga, svake godine sve veći prihod na blagajni, kao i zadovoljna, nasmejana i razdragana publika na kraju svakog našeg mjuzikla, koja ovacijama ispraća izvođače. Ko to ne vidi, ili nije hteo da vidi, da ga podsetim: „Viktor, Viktorija“, „Mister dolar“, „Mama Mia!“, „Sa druge strane jastuka (Bajaga)“, „Crni leptir (Yu grupa), „Fleš dens“, „Brodvejske vragolije“, „Fantom iz Opere“… itd.

Najzad, tokom pomenutih deset godina, primljeni u radni odnos vrhunski mladi umetnici, glumci, baletski igrači, pevači i muzičari. Slaven Došlo, Milena Živanović, Dušan Svilar, Branko Mitrović… Primljeni sa mogućnošću da se finansijski stabilizuju, zasnuju porodice i rađaju decu za našu Srbiji. A da i ne spominjem vrhunskog vokalnog pedagoga, koga Pozorište na Terazijama plaća iz sopstvenih sredstava i gde mladi glumci, na ovom jedinom mestu u Srbiji, mogu da školuju svoj glas za nastupe u mjuziklima? Da li je Radmila Radosavljević to videla, ili je tako nešto uopšte i ne zanima?

Naravno, namena ovakvih tekstova, kao što je tekst Radmile Radosavljević, ne samo što je zlonamerna, prepuna neistina, kleveta, obmana, potpuno izmišljenih i spinovanih konstrukcija, nego, što je daleko opasnije, izaziva zebnju u postojanje pravog, istinskog novinarstva. Ona deluje – naručeno.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.