Nije Crkva opasnost, već nepoštovanje pravila

Tako Mirko Bulović, alijas Irinej, episkop bački, iznosi u nedavnom intervjuu istovremeno sledeće tvrdnje: Sinod ne raspolaže preciznim podacima o situaciji među sveštenstvom i monaštvom u vezi sadašnje pandemije, … Od Pričešća se za dve hiljade godina nikad niko nije zarazio..“.

Dakle, Bulović nema evidenciju o tome šta se danas dešava, ali sa sigurnošću zna šta se dešavalo tokom poslednja dva milenijuma. Od Hristovog vremena pa sve do XVIII veka su ljudi verovali da su zaraze bolesti poput kuge, izazvane položajem zvezda, štetnim isparenjima ili činima koje su bacali zli ljudi.

Nisu imali pojma da ovu bolest izaziva neki mikroorganizam koji se prenosi sa čoveka na čoveka.

U situaciji kada smo ovladali saznanjem da postoje mikrobi i virusi, da se prenose preko metalnih predmeta, da se treba držati samoizolacije kao prevencije zaraze, da treba izbegavati ljubljenje ili korišćenje iste kašike, za svakog zdravorazumskog čoveka je jasno da ko koristi istu kašiku kao da se ljubi sa svima onima koji su je prethodno koristili.

Dakle, pretnju po javno dobro, zdravlje, ne predstavlja čin Pričešća, već nehigijenski način na koji se ono izvodi u konkretnom primeru u Novom Sadu 22. 3. 2020. godine.

Potom Bulović spinuje i navodi da „ako je problem u bogosluženju i pričešćivanju, kako to da bivaju zaraženi oni koji nikad u crkvu i ne ulaze“.

Po toj logici alkoholičar može postati samo onaj ko pije od kuće, ali ne i onaj koji pije u kafani. Bulović i dalje izvrće teze pa kaže da neko tvrdi „da je opasnost Crkva, a ne nepoštovanje neophodne samoizolacije“.

Upravo tako kako navodi Bulović u svojim kontradiktornim tezama. Nije Crkva opasnost, već nepoštovanje pravila neophodne izolacije i samoizolacije kao što je to bio slučaj održavanja liturgije u prepunoj Sabornoj crkvi Vaskrsenja Hristovog u Valjevu 15. marta 2020. godine, koju su služili, kako je naknadno ustanovljeno, sveštenici zaraženi virusom koji izaziva COVID19.

Oni nisu verovatno ni znali da su zaraženi, ali u vreme održavanja ove liturgije, upravo kako bi se sprečilo da neko nenamerno drugog zarazi, zabranjena su bila okupljanja u zatvorenom sa preko 50 ljudi. Problem je, između ostalog, što ta zabrana nije poštovana, pa je sad Valjevo pred time da bude potpuno blokirano.

Bulović u suštini iskazuje fundamentalističku netrpeljivost prema bilo kome ko bi na bilo koji način bilo šta prigovorio bilo kom svešteniku u njegovom zamišljenom svetu sazdanom na njegovim isključivim „istinama“.

Time ovaj sveštenik u suštini ne brani veru, nego autoritet i moć sveštenika, a prikazujući ovakve kritike kao napad na Crkvu i veru, krije sebe. Šireći strah da neko želi da naudi SPC samo nepotrebno doprinosi opštoj atmosferi nesigurnosti i skreće pažnju sa suštine, da svojim spinovanjem pokušava da ide protiv zdravog razuma.

Neshvatljiva i nehrišćanska, njihovim rečnikom govoreći, je netolerantnost i neodgovornost Bulovića koju izražava svojim stavovima i optužbama.

Za razliku od Bulovića Eparhija zahumsko-hercegovačka i primorska u svom saopštenju bezrezervno pobrojava sve mere koje vernici treba da se pridržavaju „u borbi koja danas u solidarnosti i brizi ujedinjuje čitav Božji svet“, pa tako, između ostalog, navodi se da vernici poštovanje prema ikonama ne izražavaju celivanjem, nego naklonom.

Lična hrabrost i vera nikada ne smeju dobiti obrise drskosti, navodi se dalje u ovom saopštenju.

Pričešće po sebi nije pretnja po javno zdravlje ako se koriste dezinfekciona sredstva, ne koristi ista kašika, ako je distanca najmanje od jednog metra, itd. sve su to pravila izolacije i samoizolacije, pa ipak episkop Grigorije savetuje onima koji bi da kušaju kašičicom, „ne kušaj Gospoda Boga svoga“.

Verovatno će Grigorija i njemu slične sveštenike, Bulović proglasiti za „malovernike“ samo zato što prihvataju da vera može obitavati u istom društvu sa modernom medicinom, ako se prihvataju i usklađuju ljudska prava i slobode, poput prava na zdravlje i sloboda veroispovesti.

Autor je advokat