Nije nego

Njega toga jutra svakako niko nije zvao – ni iz Kneza Miloša, nipošto iz Nemanjine, a taman posla s Andrićevog venca – da se konsultuje oko nekog spiska možebitnih kriminalaca i oko toga ko će se na tom spisku naći, a ponajmanje da li će spiska uopšte biti!

Nije, naime, moguće na nekoga ko je jedanaest godina udarnički gradio temelje Bezbednosno-informativne agencije kao njen zvezdani operativac uticati tako da stroge međunarodne standarde kontrole pranja novca i finansiranja terorizma malko izvije, kreativno tumači i prilagodi aktuelnom političkom trenutku.

Pa nije valjda vršilac dužnosti direktora Uprave s ovim strašnim nazivom nagrađivan godišnjom nagradom naše najveće obaveštajne agencije, zato što je – povlađivao nadređenima. I to ne jednom, ne dvaput, nego čak tri puta!

A pride je uz to bio: 1. vukovac u osnovnoj školi; 2. najbolji učenik u razredu sve četiri godine u gimnaziji, 3. jedan od najboljih đaka generacije, 4. jedan od najboljih studenata, 5. stipendista države i 6. sve drugo naj. (Piše ovo sve u njegovoj zvaničnoj biografiji na internet-prezentaciji Ministarstva finansija.

Potpisnik ovog teksta ide iz ovih stopa da doda obe svoje Vukove diplome na sajt fondacije na čijem je čelu. Mi vukovci i višestruki vukovci se višestruko razumemo, pa znamo kakav profesionalni kredibilitet to jednom odraslom čoveku u startu daje.)

– Ne mogu javno da iznosim podatke jer se radi o poverljivom procesu, ali mogu da kažem da nisu svi koji su spominjani u medijima predmet ove analize.

Spisak novinara i nevladinih organizacija čije se finansije kontrolišu, jasno, postoji, ali nije kompletan, kaže vršilac dužnosti. Pa naravno da nije, pomisliće dobornamerni čitalac, jer gde to ima da se u demokratskoj državi spiskovi prave po porudžbini!

Važno je, misli se blagonakloni građanin, da „institucije rade svoj posao” zato što se drže slova zakona. Nije moguće, reći će ljubitelj nejake srpske pravne države, da je iza nekog državnog spiska zapravo – spin, ili, daleko bilo, spletka, zastrašivanje ili neka druga izvanzakonska nepodopština.

Pa ipak se mnogi popisani novinarski i nevladin faktor našao šokiran, zabrinut i do srži zastrašen. E svašta! Žali se na Tviteru, eno, draga koleginica iz čuvenog udruženja građana da joj je mladost umal’ prošla dok je, s ostalima iz civilnog sektora, pomagala da Uprava uopšte napiše i usvoji te standarde po kojima sad nju popisuju i gone. Sama pala, sama se ubila.

Vajka se na kablovskoj televiziji uvaženi kolega iz istraživačke organizacije da ga spisak podseća na mafijaške obračune, a on i njegovi eno deceniju i više na sva zvona čas o transparentnosti, čas o odgovornosti; eto im sad crno na belo.

Ciče ko zmije u procepu oni stručnjaci istraživački novinari da su razotkrili svakovrsni kriminal, onolika pranja para, silne stanove u prvom redu do mora (sve na isto ime), lažne diplome i doktorate, a sad ih tamo stavljaju u isti koš s teroristima.

Pa dosta ste, bre, terorisali istinom! Isto kao i oni eksperti, kako beše, „filantropi”, koji su sve u dosluhu s predsednicom Vlade ukinuli PDV na donacije, povećali neoporezive stipendije, tokom i posle vanrednog stanja skupili multimilionske donacije u parama, respiratorima i medicinskoj opremi, i kao vrhunac svega našli rešenje da se višak hrane iz supermarketâ ne baca nego da je, pazite sad – besplatno! – pojedu gladni. Rečju: pljačkali, palili i rušili državu gde su i kako su stigli, pa ih zasluženo sustiglo i prvo mesto na spisku.

Kad vršioca dužnosti onog jutra nije zvao njegov ministar (a njega pre toga – zna se), svakako tad i nije formulisan jedan opštenarodni kontra-narativ kojim se spisak brani: „Četiri ministra iz Vlade Srbije bili su predmet našeg rada, što jasno pokazuje da u Srbiji nema zaštićenih”, uverava vršilac dužnosti.

„Pa ljudi, kontrolišu se i ministri. Oni nisu svete krave i ako nemate šta da krijete, nemate ni razloga da se bojite, ovo rade sve zemlje,” pojašnjava njegov šef.

Ovaj nikad neusaglašeni narativ nije, naravno, juče i danas izašao na svim odgovarajućim naslovnim stranama; nije se proprao kroz svaki bogovetni jutarnji program s nacionalnom frekvencijom; nije se minut-dva zadržao u svim udarnim vestima pa tako stotinak puta, a nije ga, naravno, ni primereno branila i jedna sa spiska, bliska njegovim autorima, koja je na spisak i dospela da bi on makar malo delovao da je u dosluhu s razumom i bar nekim naznakama objektivnosti.

Nije, kažete, glavnokomandujući narativa (i svega) u našoj voljenoj otadžbini ni planirao da se o ovome spisku oglasi? Naravno. Izvesno mu nije u planu ni da ljubazno zamoli vršioca dužnosti da sa spiskom malo obustavi, zarad zrna herojske promocije. A i zašto bi? Nije, bre, ovo ćorsokak evropske demokratije, ljudskih prava i vladavine prava! Ovde institucije samo – rade svoj posao.

Nije nego.

Autor je predsednik Upravnog odbora Propulsion Fonda