Nipodaštavanje i vređanje sudija i tužilaca

U tekstu se navodi i da sam ja kao član Visokog saveta sudstva (VSS), između ostalih, ostao na tom skupu.

Šta se dogodilo 19.2. na okruglom stolu Novom Sadu?

Tačno je da sam kao predstavnik VSS, zajedno sa koleginicama koje su predstavljale Osnovni sud u Novom Sadu, ostao na tom skupu do prve duže pauze. To sam učinio da bih izneo Mišljenje i stavove VSS o temi okruglog stola i pokušao lično da doprinesem povratku normalnih uslova za rad skupa. Nažalost, u tome nisam uspeo. Smatram da i šira javnost treba da zna šta se dogodilo na ovom skupu i zašto se ponovljaju slični incidenti. Iako je deo informacije o tome objavio i novosadski portal „021“, opšte mesto je da javni servisi i mediji ne prate izuzetno važnu društvenu debatu o promenama Ustava ili prenose saopštenja Ministarstva pravde, a znatno ređe i mišljenja učesnika u njoj.

Na samom početku skupa, pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović je, kao predsedavajući i moderator, pre svog uvodnog izlaganja, čitao i komentarisao u negativnom kontekstu pitanja iz dopisa koordinatora radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 23 upućen ministarki pravde. Strukovne i nevladinе organizacije su tražile da im se pre održavanja drugog okruglog stola, između ostalog, odgovori zbog čega u sačinjavanju Radnog teksta amandmana na Ustav njihovi predlozi i sugestije iz perioda konsultacija nisu uvaženi, da li postoji jasan cilj rasprave koja će trajati do 5. marta, a pisani predlozi se mogu podnositi do 8. marta, zašto Radni tekst prevazilazi zahteve iz Akcionog plana za Poglavlje 23. i ne uvažava analizu ustavnog okvira za pravosuđe eksperata radne grupe Komisije za reformu pravosuđa iz 2014. godine?

Umesto da konkretno prenese zvaničnu reakciju onoga kome su pitanja upućena, pomoćnik ministarke je na korektno formulisana pitanja odgovarao lakonski, davao svoje lične komentare koristeći određene neprimerene izraze i ističući da izmene nisu na udaru svih sudija, tužilaca i organizacija, već onih najglasnijih koje je nazvao i „centralnim komitetom“. Ovakvim neprimerenim, selektivnim i nipodaštavajućim odnosom predsedavajućeg prema predstavnicima pravosuđa i nevladinog sektora koji imaju ozbiljne primedbe na predloženi Radni tekst, slično kao i na konsultativnim sastancima sa predstavnicima civilnog društva koje je Ministarstvo pravde organizovalo 2017. godine, sudije i tužioci su bili od početka „targetirani“ za kritiku i negativno predstavljanje.

Na skupovima koje organizuje Ministarstvo pravde ovim povodom česta su raznovrsna „iznenađenja“. U Novom Sadu je u radnom predsedništvu, uz imenovanog pomoćnika ministra pravde i državnog sekretara Mirka Čikiriza, sedeo i Zoran Pašalić, zaštitnik građana Republike Srbije, koji je prvi dobio reč od predsedavajućeg, iako nije bio naveden u Agendi skupa, a nadležnost ovog organa i izlaganje zaštitnika nisu u vezi sa osnovnom temom skupa. Sa druge strane, organizatoru skupa nije palo na pamet da kao jednog od uvodničara predloži i nekoga iz strukture pravosuđa. Za učesnike u radu okruglog stola nije postojala ni govornica, niti bilo kakvi stolovi za materijale. U jednoj ruci držite tekst, a u drugoj pokretni mikrofon. Predloženo vreme za diskusiju učesnika okruglog stola je ovaj put, neuobičajeno, iznosilo fantastičnih deset minuta. Više je nego očigledno da se i ovakvim delovanjem organizatora skupa onima koji imaju različit stav od predloženog, onemogućava ili otežava da ga iznesu i brane u javnosti pod istim uslovima.

Nakon izlaganja sudije – članice Upravnog odbora Društva sudija Srbije, koja se, između ostalog, osvrnula i na lične pretnje koji je pomoćnik ministra pravde izgovorio u dijalogu o ustavnim promenama sa Draganom Boljević, predsednicom ovog Društva, 15.2. o. g. u emisiji „Novi dan“na televiziji N1, pomoćnik ministra pravde je ponovio neke od svojih komentara iz tog nastupa i dao reč građaninu koji je počeo da iznosi svoj lični slučaj i nezadovoljstvo radom suda i tužilaštva. Kako je ovaj govornik, za koga nije poznato po kom osnovu je pozvan na okrugli sto i koga predstavlja na njemu, počeo po imenu da proziva pojedine sudije i članove njihovih porodica, na glasan komentar učesnika skupa da je tema rasprava o ustavnim promenama, predsedavajući mu se obratio da završi izlaganje. Vraćajući se na svoje mesto on se direktno i glasno obratio sudiji koja je pre njega izlagala pitajući je da li je ona iz Srbije?

Nakon što su mnogi predstavnici strukovnih udružnja sudija i tužilaca, kao i organizacija koje se bave pravima građana, napustile ovaj skup zbog, kako su naveli „istupa pomoćnika ministra pravde“, posle par diskutanata, dobio sam reč. Upozorio sam predsedavajućeg da on i kao predstavnik organizatora skupa snosi najveću odgovornost za ovakvu atmosferu na skupu i posledice, demantovao njegovu izjava da se rad sudija koje su izabrane na trogodišnji period ne vrednuje jer VSS to uredno čini, a od 1.7.2015.g. na osnovu Pravilnika o vrednovanju rada sudija. Rekao sam i da ću lično reagovati na svako nipodaštavanje i vređanje sudija i tužilaca u ovoj raspravi. Uspeo sam izložiti osnovne navode iz Saopštenja VSS od 30.1.2018. i uvodni i zaključni deo Mišljenja i sugestija VSS na Radni tekst amandmana Ministarstva pravde na Ustav RS od 13.2.2018. godine (objavljeno na sajtu VSS), ali nisam imao vremena i mogućnost da iznesem konkretne primedbe VSS na Amandmane I do XIV.

Deo diskusijeo izmenama Ustava u Novom Sadu

Okruglom stolu u Novom Sadu je prisustvovao i narodni poslanik Aleksandar Martinović, nakon čijeg izlaganja sam replicirao u zaštitu sudova i sudija, s obzirom da je, između ostalog, istakao da je prema Ustavu najznačajniji suverenitet u Skupštini i kod narodnih poslanika, da je zato bitno da Skupština kontroliše rad VSS, sa napomenom da njemu nije poznato da je bilo koji priznati univerzitetski profesor ustavnog prava kritikovao ove amandmane. Rekao sam da se tendenciozno i bez pravih argumenata baca ljaga na pravosuđe, daleko najveći broj sudija i tužilaca na osnovu zakona, stručno i dostojno obavlja svoju funkciju, da je tačno da u našoj tradiciji nisu uvek sudile sudije negi i „dobri ljudi“ što bi bilo vraćanje na početak 19. veka i naglasio da sudije opravdano strahuju da se ne dogodi nešto slično kao 2009. godine kada su svi bili upućeni na reizbor i to po nepoznatim i netransparentnim kriterijumima, a posledice svih promašaja su platili građani Srbije i pravosuđe Srbije, pod pritiskom političke vlasti.

Kada sam pomenutom narodnom poslaniku, pored koga sam na ovom skupu sedeo, pokazao na imena četiri univerzitetska profesora ustavnog prava čijoj analizi iz 2014. godine su suprotna predložena rešenja, on uopšte nije reagovao. Shvatio sam da ga to ne interesuje i da je važna samo predstava u javnosti. Poslanik se ponovo javio za reč govoreći da to što se dogodilo 2009. godine nije bila njihova, nego nečija druga vlast i počeo da govori o konkretnim sudskim slučajevima kojima je nezadovoljan kako se vode. Jedan od dva slučaja koja su izneta u u negativnom kontekstu bio je slučajo kome je gradonačelnik N. Sada M. Vučević govorio pred Novu godinu, a što je ocenjeno od svih sudskih organa kao nezapamćen atak na nezavisnost sudstva. On se nije negativno izjasnio samo o sudijama koji su doneli nepravnosažnu odluku, nego je nipodaštavao rad celog pravosuđa, u očima javnosti kreirao sliku o korumpiranosti pravosuđa i pozivao na linč nosilaca pravosudnih funkcija. Predsedavajućeg ili bilo koga u sali nije bilo briga što jedan od najuticajnijih narodnih poslanika u toku diskusije o ustavnim promenama, čiji je osnovni cilj da se spreči politički uticaj na pravosuđe, krši Kodeks ponašanja narodnih poslanika tako što se u javnosti izjašnjava o sudskim predmetima koji nisu završeni?!

Kada sam se javio za novu repliku, presedavajući je oglasio veliku pauzu. Posle ovakvih nastupa pomoćnika ministra pravde i čelnog čoveka vladajuće stranačke većine u Narodnoj skupštini na stručnoj javnoj debati, možete li da zamislite šta se može dogoditi sa bilo kakvim predlogom izmena Ustava, čak ako bi sa aspekta struke i nauke bio zadovoljavajući!? Naime, radi se o tome da prema važećim propisima predloženi amandmani na Ustav idu u skupštinski Odbor za ustavna pitanja na diskusiju u kojoj, uz članove odbora, ima pravo da učestvuje i predlagač (to bi mogla biti Vlada, ali ne i bilo koje Ministarstvo). Nakon toga se i predlagač izmena Ustava isključuje iz procedure odlučivanja, pa se u toku diskusije u Narodnoj skupštini izmene Ustava „brane“ i menjaju isključivo od strane Odbora za ustavna pitanja i konačno donose većinom glasova narodnih poslanika, koji su ovlašćeni da donesu i Ustavni zakon za sprovođenje ustava. Tek onda izmene Ustava idu na referendum.

Nesagledive posledice površnog i nedemokratskog „odrađivanja“ ustavnih promena

Kako je u Uvodnim napomenama Radnog teksta amandmana na Ustav RS istaknuto da se prilikom izrade ovog akta Ministarstvo pravde, uz pisane priloge pristigle u toku konsultativnog procesa koji su Ministarstvo pravde i Kacelarija za saradnju sa civilnim društvom sproveli u periodu jul-novembar 2017. godine (što većina učesnika iz civilnog sektora koji su dostavili svoje priloge – smatra da nije uvaženo), rukovodilo prvenstveno standardima koje je u svojoj bogatoj praksi definisala Venecijanska komisija i da je radni tekst izađen u saradnji sa ekspertom Saveta Evrope g-dinom Džejmsom Hamiltonom, te da je javna rasprava planirana za februar i mart (i to do 8. marta) 2018. godine, nakon čega će tekst amandmana biti upućen Venecijanskoj komisiji, pitanje je da li će druge „javne rasprave“ uopšte i biti. Ovo posebno s obzirom da Ministarstvo pravde ne pokazuje volju da uvaži jedinstven predlog pravosuđa i naučne javnosti da zbog brojnih slabosti i propusta u Radnom tekstu amandmana na Ustav RS, isti odmah povuče iz rasprave.

Smatram da je moja dužnost kao člana organa koji po Ustavu RS garantuje i obezbeđuje samostalnost i nezavisnost sudova i sudija, da upozorim najširu javnost da će se verovatno dogoditi da će o odredbama Ustava koje treba da obeleže budućnost Republike Srbije prvenstveno odlučivati oni koji ne prihvataju ravnopravni dijalog sa predstavnicima pravosuđa i ustavnopravne nauke, uz njih i pomenuti inostrani faktori i Komisije. Ne negirajući bilo čiju Ustavnu i zakonom predviđenu ulogu u procesu izmene Ustava, kao i imperativ da se sprovode obaveze koje je naša država preuzela u sprovođenju Poglavlja 23, prema sadašnjem stanju stvari, a kako do sada proces ustavnopravnih konsultacija vodi inicijator ustavnih promena – Ministarstvo pravde, može se dogoditi da poslenici pravosuđa, ustavnopravne i pravosudno-organizacione nauke, kao i građani Srbije, svoju prvu i poslednju pravu priliku da budu ravnopravno i aktivno uključeni u proces izmena Ustava imati tek na referendumu o ustavnim promenama?!

Da zaključim: pravosudna struka i nauka Ustavnog i pravosudno-organizacionog prava (pogledati video: „Javno slušanje profesora“ 20.2.2018.) u Srbiji su u bitnom jedinstveni – Radni tekst amandmana Ministarstva pravde na Ustav je prepun slabosti i propusta i treba ga odmah povući iz rasprave. Događaji na Okruglom stolu u Novom Sadu potvrđuju da se proces diskusije vodi tendenciozno, uz nipodaštavanje i vređanje sudija i tužilaca i rizik još dubljih podela u društvu. Ovo su ozbiljna upozorenja da političko-ustavnom projektu koji bi mogao dodatno da degradira pravosuđe Srbije treba pružiti legitiman otpor – blagovremeno, jedinstveno i transparentno!