Foto: Privatna arhiva„…Ćuti čaršija beogradska o biranim rečima nekrologa – gde će nego u „Politici“ – o „Diki“ (od milja Oliver Antić), o relativizaciji njegove uloge u odstrelu u ime Zakona o Univerzitetu iz 1998. godine, čiji je on razorno dolozno oruđe bio“ (VRV). Doista, nije tajna da (pre)malo pratilaca Danasa čita izvorno Politiku, i obratno. Otuda i ovaj moj prilog, sledeći nevoljni odgovor. Naime, povodom smrti profesora prava i ambasadora Olivera Antića – ljudski p(r)otresen, sećanjima, i lepim i onim drugim obuzet, napisah i sledeće.
„…Moj nekrolog ostaje izvan svih akademskih, osobito političkih podela „podebljanih“ u današnjem predizbornom srbijanskom periodu: nezavisan je od bilo kakvih ideoloških ukusa i stranačkih opcija… Zbog nekih mojih kritičkih javnih tekstova o vremenu njegovog dekanstva („Zar i ti sine, gazda Zole?“) i sledstvene od njega pretrpljene kratkotrajne finansijske sankcije… Doista, Olivera je bilo gotovo nemoguće celovito sagledati. A činilo mi se svakad – nije se ni dao do kraja upoznati. Ko zna šta se sve krilo iza njegovog elitističkog držanja s pokrićem i povremene arogancije?…Ne, ovo nije čak ni pokušaj sačinjavanja ovlašne skice slojevite ličnosti, biografije i bibliografije Dike Antića… A nisu ovde tema ni Antićevi odnosi sa određenim kolegama, obeleženi menama i nesporazumima, pa i sukobima, otpuštanjima iz fakultetske službe… Nije dovoljno precizno, pa ni sasvim tačno konstatovati da je bio „kontroverzna pojava“ – a bio je! – no nipošto ne u onom mafijaškom, niti u tajkunskom smislu. Uprkos svemu. S jedne strane, „prosvećeni apsolutista“ (Oliverove reči!), intelektualno ciničan, neretko nadmoćan u verbalnim duelima, hrabar i oštar, često krajnje subjektivan, s druge, opet – kad je raspoložen, kad tô hoće – beskrajno šarmantan u svojoj ljubaznosti i predusretljivosti… (Pritom, upitnost nekih njegovih odluka i postupaka beše očita.) A nisam siguran da je ikada našao neki svoj trajniji mir. Nisam uveren ni da je bio srećan i ispunjen onim što je u životu postigao. I sve mi se čini(lo) – i pored sve dužih pauza u našim viđanjima – da se njegova ekselencija već dugi niz godina suočavala i borila s nečim u sebi – i da je to „nešto“ Oliver redovno pobeđivao. Možda sve do sopstvenog bolnog kraja…“ (Iz nekrologa, „Crtice o Diki“, objavljenog u Politici, 21.2.2022, str. 7).
Da – samo onaj koji je pre skoro četvrt veka tražio javno u novinama Antićevo demisioniranje s dekanske funkcije pa pretrpeo zbog toga njegova šikaniranja i značajno umanjenje fakultetskih novčanih prinadležnosti (pa se kasnije s njim pomirio), samo onaj s Fakulteta (ostali, prema savesti) koji je neuspelo pokušao, s par drugih viđeni(ji)h kolega, da u tom turbulentnom vremenu (s)miri dekana i fakultetske nastavnike, tzv. štrajkače, da pronađe kompromis, rešenje za dobrobit (i) Fakulteta – samo taj i takav, samo takvi imaju puno moralno pravo (ne i dužnost!) da pišu nekrolog Diki Antiću. Kakav god „sir Oliver“ bio. In memoriam kakav baš pisac nekrologa hoće, onako kako upravo on oseća! Da se dostojno, lično a s tugom – s par crtica, sličica i uspomena – oprosti od „kontraverznog kolege“!
Dakle, niti sam onomad, 1998. godine u tri dnevna lista (i na njihovim naslovnicama!) ćutao (kasnije i u knjizi Struka i politika pisao sam i o nepravdama koje je, pored drugih, bračni par Vodinelić na Fakultetu pretrpeo), niti ću sada da zanemim po nečijem ćefu i „naređenju“! Posebno ne pred onima koji jedino svoju tužnu sudbinu u nevreme oplakuju, svoju „zimnicu“ javno pretaču, neishlapelu mržnju i sarkazam seju.
Pa i u pogrešnom smeru. Čak i prema dokazanim prijateljima, i počev od 80. godina predusretljivim kolegama, u mnogo čemu i ranijim i sadašnjim doslednim saborcima za vladavinu pravednog prava!!
Pri čemu, pročitah koliko juče s nevericom, ti i takvi (ni) tuđu smrt i nesreću – i poginulog i čak dve porodice (sic!!) – nimalo ne poštuju. Tragičnu pogibiju Olivera Antića kao povod koristi/e, a o drugima koji su stravične posledice pretrpeli i pretrpljuju – osim o sebi i „ćutolozima“, kao i „malobrojnima“ (jedva izusti VRV) koji nisu ćutali (ali bez njihovog imenovanja!) – makar reč pijeteta, zrnce saosećanja da izuste! (A o sudbini i konsekvencama podnete, široko i krajnje nelegalno i nelegitimno, ponegde i u detalje obelodanjene krivične prijave protiv O.A. – čiju je sadržinu porodica Antić inače oštro negirala – svoj nalaz i ocenu će dati pravosuđe).
Amin.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
