Ne mogu se oteti utisku da mi vaša lektorka gđ(ic)a Marjana M. Stevanović zamera što se, u polemici o rečima „protestant“ i „novine“, držim jezičkih normi.
Moje oslanjanje na važeće rečnike podvrgava sumnji pozivajući se na autoritet M. Šipke i njegovo preispitivanje upotrebe pojma „novine“ u jednini.
Mogao bih i ja da pozovem u pomoć priznate lingvističke eksperte koji, poput mene, nalaze da je ova famozna reč – u značenju list, dnevnik, nedeljnik – isključivo pluralia tantum. To bi, međutim, iziskivalo odviše prostora koji je u dnevnim novinama dragocen i skup.
Ne smatram sebe jezičkim puristom i slažem se s vašom lektorkom da, uz proveravanje jezičkih pojava u rečnicima i priručnicima, valja proveravati i same rečnike i priručnike. Razume se, jer jezik je živa materija koju vreme i praksa menjaju, dopunjavaju i usavršavaju. Ali, to se ne može činiti onako kako se svako doseti, već u odgovarajućoj proceduri i u institucijama koje su za to kvalifikovane i ovlašćene. Jezička norma je svojevrstan zakon. Dura lex sed lex. Dok se zakon ne promeni, mora se primenjivati. Drugo je pitanje koliko se kod nas poštuje bilo koja legislativa…
Autor je novinar
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
