O Dežuloviću, Vesiću i Balzaku

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ја сам дуго мислио да је наш заостатак за цивилизованим светом цирка 2 века, док нисам поразговарао са Британцем који је живео у Београду и аргументовано тврдио да је тај заостатак заправо целих 1000 година…

   1. Ja nisam.

   2. Opste britansko mesto. U krimi seriji jedan od detektiva medju Albancima radi, zove ga kolega i pita koja je vremenska razlika (time difference, kod nas vremenska zona). A ovaj odgovara 1000 godina. Neka onda sklone prste sa Balkana kad ga takvim dozivljavaju.
      Sto se tice nekadasnjeg feralca Dezulovica, upotrebio je neke od omiljenih populistickih izraza tamo za Beograd i Srbiju. To svedoci o velikom zaokretu, publike i egzistencije radi. Sta sad vrede… zvake, kad svirate narodnjake, rekao bi nas umetnik. Ne vredi trositi reci.

      1. Da, zanimljivo je kako se pojave s vremena na vreme samo da nam kažu kako smo zaostali.

         1. Skoro je ispalo da su susjedi jedino bolji od Bugara u EU ekonomskom poretku. Naravno da se u svakoj takvoj situaciji poseze za „Blame Serbs“ krilaticom (jos jedna paralela sa engleskim Blame the Irish). Kad god su u krizi. Tako provincijalno. Hvala na podrsci.

   3. Baš vas ove botine od Danasovih administratora gotive.

2. Nije reč o tome da li neko voli ili mrzi Beograd, problem je kako ga doživljavamo i koliko ga istinski poznajemo.
   Zar stvarno ne verujete da (200) dvesta godina zaostajemo za svetskom metropolom. Zavirite malo u svet.

3. Gospođo ne dva veka zaostajanja za uređenim zemljama Evrope već je to period od oko 450 godina…zato nam je evroazija milija i draža ako shvatate na šta sam mislio.

   1. Da se poslužim završnom rečenicom iz filma „Leap Year“ – Niko ne razume šta si ti mislio. A svoje komplekse niže vrednosti, skupa sa gospođom ambasadorkom u penziji, lečite na drugom mestu a ne po novinama.

4. Beograd je zabetonirana blatnjava palanka . glavni izvodjaci radova poslednjih decenija jesu bili zestoki , ostrasceni uvlakaci vlasti iz svih srpskih kasaba kao Kapor, Bora C. i gomila slicnih. Opstu podrsku su imali od srpske seljacke mase i politicara . Hvala Dezulovicu na lekovitoj istini .

   1. Tvoj komentar i slični komentari su pravi opis beograđanina i problema Srbije. Kad si intelektualac, građanin pismen, visokoškolovan onda ne vređaš ljude kao da si pijačni prodavac, prihvatiš da je Beograd glavni grad Srbije a ne Austrije, ne vređaš sopstveni narod zbog siromaštva i niskog obrazovanja, već probaš da rešiš problem. Ako već misliš da je problem. Ali to tebra ponašanje građanstva u Beogradu nema ni veze sa selom, već sa antiintelektualnim delovima Beograda koji trenutno vladaju a i onih koji pokušavaju da smene ovu vlast. Da se dokopaju para a ne pozicije sa koje bi menjali Srbiju. Ili barem Beograd…

5. U vecini svetskih metropola Vesic ne bi mogao biti ni zvonar u manjim crkvama,a kamo li u glavnim.Beograd ide unazad,te na ove godine zaostajanja treba dodati i ovih trideset.

6. Ja sam izjave Vesića video kao prikaz neke seoske rasprave , jer nivo je taj, a vizije, maštanje da je vođa Kalifata …Ovo mi je otvorilo razmišljanje kako se postaje i prikazuje malograđanin, a vodi veliki grad kao da je u srednjem veku.Ja, pa ja. Gde god oseti da je neko slab samo udara po leđima a dokle to može i uz čiju pomoć , ali ovaj tekst mi daje pouzdanje da su moja razmišljanja ispravna.

7. Poštovana gospođo bivša ambasadorko (sada u penziji)! Kao što Vi savetujete pomenutoj dvojici da se ne petljaju u stvari koje ne razumeju, (ne znam po kom osnovu ste Vi kvalifikovaniji za ova pitanja od poznatog književnika i novinara) ja predlažem Vama da još jednom pročitate pomenuti roman, ali pažljivo. Tema je složenija nego što se čini na prvi pogled.

   1. Megatrendovska analiza SPS kadra.

8. „Poslednji karavan Carigrada i prvi magazin Beca.“
   Ma sta o tome rekli i mislili Vesic i Dezulovic…nazalost, Grol nije nasa vertikala, ni konstanta, a danasnji arbitri su izasli iz onih sinjela za koje je Milan Grol bio drzavni neprijatelj. Tako da smo svi mi danas, manje vise u njemu satkani da mrzimo do samomrznje ili se velicamo do samozaljubljenosti.

9. Ako neko napise komentar a usput posalje sliku staru 30 godina, onda je zreo za bar nekoliko poseta psihijatru, a komentarisati izjave zamenika je besmisleno

10. Komentarisati izjave o lepoti ili ruznoći grada je besmislica. Svako ima svoje misljenje. Meni kad neko kaze da je Beograd lep odvedem ga na Ledine,Zrenjaninac i Smederevski put. Amsterdam ima urbanistički plan iz 1920. Gotovo be izmena .

    1. Mika Oklop (Milan Oklopdžić) je u jednom intervjuu pre oko 30 godina rekao otprilike da je najveća lepota Beograda – njegova ružnoća. Da ne objašnjavam sad dalje, jasno je… Potpuno se slažem s tim, mada sam svestan teškoće zastupanja ovakvog estetičkog stava, pogotovo onima kojima se „lepota“ sastoji od luksuznih radnji iz kojih je moguće izaći sa velikom elegantnom kesom. U osnovi te ružne „lepote“ leži istorija Beograda jer mora da ima nešto u gradu za čije je osvajanje/odbranu palo toliko ljudske krvi pod njegovim zidinama tokom 2.000 godina istorije.

11. Nisu ta 2 veka dovoljna ilustracija zaostajanja Beograda za Parizom.Beograd za Parizom zaostaje civilizacijski bar JEDAN MILENIJUM.
    U Beograd još nije stigla 1789., A Kada će, ne zna se, za 50 godina sigurno ne.

12. G-đo Milić Kljaković, da Vas citiram/parafraziram, „ne petljajte se u ono što nedovoljno razumete“, jer niste shvatili i površno ste pročitali Balzakovog „Čiča Gorija“, „remek delo svetske književnosti“!
    Malo „uporedne litarature“!
    Balzac opisuje Pariz 1819. kao urušen, blatnjav i sjeban grad, grad pomahnitalih monarhista, ratnih veterana, ocvale aristokratije, beskrupuloznih investitora, pljačkaša, ubojica i nepojamne gole sitorinje, grad grubo probuđen iz Napoleonovih deluzija nakon vojnih poraza i propasti francuskih imperijalnih ambicija („Waterloo je srce Francuske“…).
    „Da li će ovu priču razumeti i svet izvan Pariza?“, pita se, naravno retorički, na početku romana Balzac, pa nastavlja:
    „Priča se događa između brežuljaka Monmartra i uzvišica Monruža, u onoj čuvenoj dolini punoj razvalina sklonih padu i jaraka pocrnelih od blata; u dolini koja obiluje istinskim patnjama, često i lažnim, a tako je silno uzrujana da je samo nešto preterano može trajnije uzbuditi. Kola civilizacije, slična kolima idola u Džagernatu, jedva ako uspore kretanje kad naiđu na neko biće koje je teže smrviti od ostalih, a koje se isprečilo pred njihovim točkovima, pregaze za začas i gordo nastave svoj put. Ovde su ulice suve, po olucima nema blata ni vode, a pored zidova raste trava. Tu i najbezbrižniji čovek postane tužan , kao i svi prolaznici, kuće su sumorne, a zidovi podsećaju na hapsane. Ako bi ovamo neko i zalutao, on bi svuda naišao samo na bedu i čamotinju, starost koja umire i veselu mladež koja silom radi. Za ovu priču treba dobro pripremiti čitaoce sumornim bojama i ozbiljnim mislima; isto kao što posle svake stepenice, kad putnik silazi u katakombe, svetlost postaje sve slabija, a glas vođin sve manje zvonak. Tačno poređenje! Ko može presuditi šta je groznije, ljudi okorela srca ili prazne lubanje?”
    Takvom Parizu Eugène de Rastegnac na kraju romana, gledajući ga sa uzvišice groblja, nakon “izgubljenih iluzija”, uzvikuje: “A sada je na nas dvoje red!“, pokazujući pesnicu “gradu u kom je živeo onaj svirepi, mrski i sebični svet koji je želeo da osvoji”!
    Ko tu, g-đo Milić Kljaković, voli Pariz, divi mu se i želi da živi i uspe u njemu – Onore de Balzak i Ežen de Rastinjak? Ne bi se reklo!

    1. I tačka!

    2. Inspirativno gospodine Oluicu. Vreme je za drugo citanje Balzaka. Marks je pisao da je iz Balzakovih dela naucio vise od ekonomista tog vremena.

       1. Od Marksa mi je i ostalo!

          1. Meni je ostalo gorko secanje na ustasu Miljenka Hrkaca,koji je ovo sto misli i pise Dezulovic ,potpisao bombama u Bioskopu 20.oktobar u centru Beograda.
             Tada je poginulo i ranjeno vise Beogradjana,Danas i bez bombi nema najboljih beogradskih bioskopa.Dezulovic nas je samo podsetio da se mnogi zacrtani projekti,protiv Srba,Srbije a posebno Beograda i poznatih Beogradjana,mogu okoncati i bez bombi.Da podsetim Miljenko Hrkac je zbog svog kukavickog dela streljan i onda je bilo priucenih intelektualaca,koji su smatrali da je kazna prestroga.Ova nas nesreca nema veze s Parizom ili Francuzima,ovo nasa,balkanska s nicim uporediva tragedija.

             1. G-dine Basariću, da l‘ biste mogli da ne filozofirate i pametujete, da nas ne maltretirate kafansko-slavskim mantrama – niti ste pročitali Dežulovićev tekst, niti šta znate šta je „Hrkačev slučaj“!… I, otkud Vi znate šta Dežulović misli? Ili, ako ste ozbiljni – pokažte/dokažite konkretno, ne kafansko-slavski, vezu između (današnjeg) Dežulovićevog teksta i Hrkačeve bombe (od pre 52 godine)!

             2. @Olujicu, za vas je dovoljno 52 godine da ubistva,zasnovana na rasnoj i sovinistickoj politici zastare i da se o njemi vise ne pise i ne govori.Sve ste time rekli ,sami o sebi ,nemam potrebu da vam bilo sta vise objasnjavam.
                Vi i onako imate svoje nakardno misljenje o svemu i svim odgovarate istim manirom, TI NEMAS POJAMA O TOME STO PRICAS. Odnosno pitaj mene pa ce ti sve biti jasno. Jevtina politika ,jednog beogradskog priucenog intelektualca.
                Tako kako vi zamisljate politicki dijalog, to je vec mnogo puta vidjeno i ima samo jedno ime sirovi primitivizam. Dezulovic isvo dezulovici koji dodju u Beograd,morali bi da znaju da ima nas koj im nikada necomo oprostiti ni zaboraviti nevino prolivenu krv i jedno beogradskom kinu. Jedno je kada o Beogardu pisu i razmisljaju Srbi a drugo kada se u tu nezahvalnu temu upuste Hrvati,posebno oni koji su se dobro ovajdili prodajuci svoja knjizevna i druga nedela po Srbiji. Ne znam sta ima lose u slavama i srpskim kafanama. Pitacu Dezulovica cim ga prvi put vidim.

             3. G-dine Basariću, kako bi bilo da prvo pročitate Dežulovićev tekst, a potom i ono što sam ja napisao i prestanete da mantrate o “Srbima” i “Hrvatima”?
                Tako biste mogli da nam objasnite gde sam ja to, i kako, tvrdio da o „Hrkačevom slučaju“ ne treba da se piše i govori? Ja sam samo napisao da Vi o tome sem kafansko-slavskih priča ne znate ništa (a ja sam, između ostalog, bio u sali “20. oktobra” kad je eksplodirala “Hrkačeva bomba”)!
                Tako biste, takođe, mogli da nam objasnite kako je to Miljenko Hrkač 1968. „potpisao bombama” ono “što misli i piše Dežulović” 2020., dakle 52 godine kasnije!
                Nema ništa loše u slavama i srpskim kafanama (konzumirao sam ih onoliko), ima mnogo toga lošeg u kafansko-slavskim pričama, u kojima ljudi, kao Vi ovde, pričaju o stvarima (i ljudima) o kojima ništa ne znaju, iznose „epohalne istine“, drže vakele, mantraju o bogomdanim „Srbima“ i zlim „Hrvatima“… i misle da se tako vodi „politički dijalog“!
                I, da, g-dine Basariću, nećete Vi ništa pitati Dežulovića (ne samo kad ga prvi put vidite, nego nikada), jer ga se Vi toliko plašite da ne smete ni da pročitate njegove tekstove (da se ne prepoznate u njima)!

13. Čemu ovo? I da je gospođa razumela Balzaka, kao što nije, zašto bi ga drugima objašnjavala? Nije razumela ni Dežulovića, iako on sve lepo nacrta. Da li morate da objavite sve što vam se pošalje?

14. Beograd ima izuzetno lep položaj, ali u urbanističkom i arhitektonskom smislu ne može se reći da je naročito lep grad. U tom smisku ima i mnogo ružnijih. Da je prljav, prljav je. Ima i mnogo prljavijih gradova. Ko nije bio u NY ne zna šta je prljavo. Medjutim, Beograd je imao duha, odnosno ljudi sa duhom koji su Beograd izdizali iz blata. Na žalost sviju nas, ovi nepismeni na vlasti su napravili od Beograda, i čitave Srbije, ogromnu septičku jamu.

15. Da li iko veruje da je onu papazjaniju od teksta, pisao Vesic?