O politici bez odgovornosti Borisa Tadića

Ne mislim, naravno, na ulogu Klunija (pa makar i kineskog), već na ulogu samoproglašenog političkog i moralnog arbitra, odnosno onoga ko će, „u nedostatku drugih kandidata“, biti „prinuđen“ da ponovo trči predsedničku „trku“. Nemojte više da trčite, gospodine Tadiću, ako boga znate. Vi ste se bar „natrčali“. Sažetak vaših odgovora je da za većinu stvari koje vam zameram jednostavno niste bili odgovorni, za one za koje bi i mogli biti odgovorni – za njih niste bili nadležni, a tamo gde se odgovornost prosto ne može izbeći istu volšebno prebacujete na građane koji vam, jelte, nisu dali šansu da greške „ispravite“ u trećem mandatu.

Na vaš tekst osvrnuću se zato samo u delu u kom svesno prenebregavate stvari. Protumačite i ovo primedbama zajedljivog građanina, indoktriniranog tabloidnim dezinformacijama (pri tom bez „elementarne socijalne estetike“), ali ću, baš kao i vi, javnosti zarad, pokušati da se fokusiram na teme koje „u krajnjem ishodu određuju u kakvom društvu danas živimo“.

POLITIČKA POZADINA: Kad kažete kako je „institucionalno nemoguće sprovoditi istragu političke pozadine“ ubistva Đinđića, namerno ne razumete da je, u konkretnom slučaju, izraz „politička pozadina“ kolokvijalni izraz za istraživanje podstrekavanja na ubistvo – što i te kako jeste krivično delo! Kako se ne biste opet samoproglasili nenadležnim – moram vas podsetiti da je nadležan svakako bio šef vašeg kabineta, gospodin Miodrag Rakić, kao sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i predsednik državnog Biroa za koordinaciju rada tajnih službi. Ovim vas, naravno, ni za šta ne optužujem – već samo konstatujem da to nije učinjeno.

STVARANJE SNS: Pošto ne stojite najbolje sa stilskim figurama – ukoliko niste „stvorili SNS“, kažite mi, molim vas, ko je u trenutku vaše neprikosnovene vladavine mogao narediti brutalno kršenje izbornih zakona prema kojima su mandati tada pripadali strankama? I ko je – bez vašeg političkog blagoslova ili bar prećutne saglasnosti – uopšte mogao da naloži protivzakonito otimanje poslaničkih mandata SRS-u a u korist tek formiranih „naprednjaka“, omogućivši im medijsku promociju, budžetska sredstva i politički rejting?! Da je tada ispoštovan zakon i mandati vraćeni radikalima – kao vanparlamentarni otpadnici od SRS naprednjaci ne bi imali ni upola onoga što ste im pred izbore 2012. omogućili upravo vi. Takođe, da niste „skratili“ sopstveni mandat (koji bi trajao do leta 2013), kako biste učestvovali u kampanji vlastite stranke, ni Tomislav Nikolić tada svakako ne bi postao predsednik. Takođe, predsednik ne bi postao ni Vojislav Šešelj pošto je isti (od 2003. do 2014) bio na sigurnom, to jest u Hagu. A po povratku iz Haga, iako neuporedivo deblji, i sam Šešelj tek je upola od onog starog Šešelja, kojim nas u svom tekstu neubedljivo plašite. Dodatni prostor za političko satiranje svake alternative SNS-u otvorili ste i krajnje nedostojnim urušavanjem sopstvene stranke, o čemu uostalom, bolje od mene, javno svedoče mnogi od njenih (bivših) funkcionera.

POMIRENJE SA SPS-OM: Pošto ste svakako inteligentan čovek, savršeno razumete da ne govorim o koaliciji već o nepotrebnom ritualnom potpisivanju Sporazuma o istorijskom pomirenju sa SPS-om. Koliko je taj sporazum bio glup, nepotreban i politički štetan – kako po Srbiju tako i po vas lično – najbolje vam je pokazao upravo „rehabilitovani“ i „pomireni“ Ivica Dačić, pa o ovome ne bih dalje.

PRODAJA NIS-A: To da vi i DS niste imali značajniju ulogu u prodaji NIS-a demantuje prosta internet pretraga činjenicom da je šef državnog pregovaračkog tima za Energetski sporazum sa Rusijom bio Borko Stefanović, kao šef kabineta ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića. Verujem da vašu neposrednu povezanost sa ovom dvojicom ne treba dokazivati. Uzgred, čin prodaje nije veleizdaja samo zbog mizerne cene po kojoj je kompanija prodata, već, recimo, i „visinom“ utvrđene nadoknade za korišćenje, tačnije eksploataciju prirodnih bogatstava Srbije (takozvanoj rudnoj renti), koja po našim zakonima iznosti najmanje 7%. Na osnovu Međudržavnog sporazuma koji ste potpisali, NIS Srbiji plaća svega 3% (a čak i to neredovno). O nepostojećem Južnom toku i imenovanju Dušana Bajatovića, poznatog po izjavi „jedan je već platio“, za direktora Srbijagasa da i ne govorim…

REFORMA SUDSTVA: Tvrdnjom kako ni „reforma sudstva“ – koju su sproveli Snežana Malović i Slobodan Homen, kao kadrovi DS – „nije bila u vašoj nadležnosti“ čitaoce Danasa pokušavate da pretvorite u kineske veverice a sebe neobaveštenijim čak i od onoga za kog se taj neslavni epitet tradicionalno vezuje.

PREMIJER FIKUS: Pozicija premijera u svakoj zemlji jeste par excellence politička funkcija. On nema pravo na „otklon prema medijima“, već mora da im odgovara za sve što čini. Premijer koga javnost ne zna i čiju podršku nije imao (podsećam da Cvetković podršku nije imao čak ni u samoj DS, čijih je 12 članova predsedništva na toj funkciji videlo Bojana Pajtića – dok ste za Cvetkovića bili samo vi). A da je bio vaš lični fikus percepcija je javnosti, a ne samo moja. Uostalom gde je, kao bivši premijer, Mirko Cvetković danas? Na koji to način on, kao ekspremijer, pruža otpor ekonomskoj i svakoj drugoj destrukciji zemlje, na šta je, u najmanju ruku makar moralno obavezan.

TAJKUNIZACIJA: Niste li upravo vi „tajkunizovali“ samu DS tako što ste doslovno niotkuda u predsedništvo DS i na važne državne funkcije doveli Dragana Đilasa, koji, pre nego što ste postali njen predsednik, po vlastitom priznanju nije bio čak ni član DS.

UNUTARSTRANAČKA DEMOKRATIJA: Prvi (i za sada jedini) neposredni izbori za predsednika DS održani su 2016. godine i oni svakako nisu mogli biti vaša zasluga.

POLITIČKA (I OSTALA) KULTURA: Tezom da su tabloidno blaćenje političkih protivnika, sistem partijskog kadriranja javnim preduzećima i protivzakonita koncentracija javnih funkcija, kojoj ste i sami bili skloni, „deo naše političke kulture“ opet potcenjujete elementarnu inteligenciju čitalaca vašeg teksta. Zar posao političara (o državnicima da i ne govorim) nije upravo taj da ono što nazivate „političkom kulturom“ (a zapravo je u pitanju institucionalna destrukcija društva) menjaju, ili, ako nisu u mogućnosti da je sasvim promene, onda bar da potrebne promene iniciraju!? Ako ničim drugim makar deklarativnim nepristajanjem na ovakve parapolitičke anomalije?! A što se same kulture tiče, oprostićete, ali sebe ste iz svake ozbiljnije diskusije o istoj samoisključili medijski pompeznom posetom Radošu Bajiću i ekipi serije „Selo gori a“ Tadić, pardon, „baba se češlja“, kao i podizanjem spomenika Hajdaru Alijevu preko puta veristički banalnog spomenika Miloradu Paviću (do danas mi je nejasna „veza“ koju ste tada uspostavili između našeg slavnog pisca i azerbejdžanskog diktatora) u Tašmajdanskom parku. Da rehabilitaciju generala Mihailovića i četničkog pokreta ovaj put zanemarim pošto ćete se i tu, svakako, proglasiti nenadležnim.

MILORAD DODIK: To da Dodik „nikada nije bio vaš kadrovski ili ljudski izbor“ takođe osporava prosta Gugl pretraga gde ste s Dodikom češće zagrljeni nego na pristojnoj distanci. Takođe činjenica je i da je upravo Dodik, prigodno „rušeći granice na Drini“, bio glavni gost-govornik na vašoj završnoj izbornoj konvenciji 2012. Upravo „vaš prijatelj“ Dodik pred izbore 2012. dodelio vam je i orden Republike Srpske, baš kao što je i vaš ministar Vuk Jeremić, sa sve zajedničkim đuskanjem uz Cecu, agitovao za Dodika na izborima u Republici Srpskoj, proglašavajući ga „jedinim izborom za opstanak iste“. Ako Dodik nikad nije bio vaš izbor, zašto ste ga onda vodali kao dežurnu političku maskotu (baš kao danas Vučić ili pre toga Koštunica) tako da nijedno značajnije javno okupljanje na kom bi se na jednom mestu okupilo više od petnaest ljudi nije moglo proteći bez njega!?

POD TAČKOM RAZNO: Uz nekoliko simboličkih gestova – poput, recimo, izvinjenja u Srebrenici – koji vašu vladavinu čine civilizacijskim iskorakom, previše je toga, građanine Tadiću, što ste tendenciozno zaboravili ili svesno potisnuli što vas lično, ali i političku grupaciju kojoj bi pripadali, unapred diskvalifikuje kao ozbiljniju vrednosnu alternativu sunovratu koji živimo. Kao što ste, „kako ja zamišljam“, umesto koalicije, pomirenja i rehabilitacije Ivice Dačića i SPS-a trebali da snažite istražne organe i rehabilitujete nezavisno sudstvo – tako i danas, zapravo, imate ogromnu šansu da uz minimalan trud za Srbiju učinite više no što ste uopšte svesni. Moj predlog vam je da, zbog svega navedenog u ovoj našoj prepisci, najozbiljnije razmislite o povlačenju iz aktivnog političkog života (u smislu neposrednog učešća). Ovakvim činom iskazali biste svest kako počinjene greške (bilo učinjenim ili propuštenim) u politici sa sobom nose i društvenu odgovornost. Sopstveni politički autoritet kod ljudi koji su vam idejno bliski mogli biste iskoristiti za to da na isti korak osnažite i Dragana Đilasa odnosno Vuka Jeremića. Ovakvim činom režim biste, faktički, ostavili bez „municije“ a građanima – kojima se navedeni trojac (uz pripadajuće satelite) s razlogom smučio – i ostatku političke scene otvorili prostor da, bez hipoteka prošlosti, započnu ozbiljan rad na artikulaciji jasne vrednosne političke alternative koja, po meni, leži izvan prostora koji decenijama već zauzimaju isluženi pripadnici parapolitičke kaste koja nas, zarad sopstvenih sitnopolitikantskih, lukrativnih interesa, drži kao vlastite taoce.

(tekst objavljujemo uz neznatna redakcijska skraćenja)