Oklevetana knjiga

Profesori književnosti se pitaju šta se zapravo dogodilo:
Kolizija između zastupanja kriterijuma na strani estetike i klevetanja takvih vaspitnih metoda i tendencija

U drugoj fazi medijske kampanje koju su predstavnici „sedme sileˮ vodili radi odbrane obrazovnog sistema Republike Srbije od upliva estradizacije i potkulture, u fokusu se našao udžbenik za nastavu književnosti dr Aleksandre Kuzmić i dr Mirjane Stakić Savković „Zbirka zadataka iz književnosti za prvi razred gimnazija i srednjih školaˮ. Zbog navođenja pesme Kukavica (tekst Marina Tucaković, izvođač Svetlana Ražnatović), ovaj udžbenik je nekritički priključen udžbeniku zbog kojeg je čitav skandal i nastao (reč je o radnoj svesci za srpski jezik za peti razred, u kojem je kao primer za vokativ naveden odlomak iz pesme Lepi grome moj), a od kojeg se u metodičkom pristupu i očekivanim ishodima u potpunosti razlikuje. Zbirka zadataka postala je tako predmet klevete i javne poruge. Imena autorki i sama knjiga našli su se na udaru tabloida, ali i ozbiljnih glasila, u kojima su se pojavili skandalizujući naslovi, koji su često odudarali i od sadržaja tekstova:
„Roditelji šokirani: Još jedna Cecina pesma završila u školskim udžbenicimaˮ (komersant.rs/2018/05/06/);
„Opet Cecaˮ (fbg.org.rs, 6. maj);
„Šok! Grom nije jedini: srpski đaci obrazuju se na Ceciˮ (kurir/vesti.rs, 5.maj);
„Ludilo: Još jedna Cecina pesma u udžbenicimaˮ (gerila.rs, 5. maj);
„Sada i Cecina Kukavica u Zbirci zadataka za gimnazijalceˮ (naslovi. net, 8. maj);
„Još jedna Cecina pesma završila u zbirci zadataka za gimnazijalceˮ (Tanjug; politika, 8. maj);
„Još malo folka u udžbenicima: Partibrejkersi protiv Cecine Kukaviceˮ (nedeljnik, 8. maj);
„Teška bruka: još jedna folk presma u Zbirci zadataka za gimnazijalceˮ (krstarica);
„Posle Groma iz udžbenika leti i Kukavicaˮ (novosti.rs; s.media.rs. 8. maj);
„Ceca se odomaćilaˮ (B92net, 8. maj);
„Lepi grom i Kukavica protiv Rokoa i Aneˮ (vidovdan.org);
„Još jedna pesma Svetlane Cece Ražnatović našla se u udžbenicimaˮ (Internet portal RTS);
„Još jedna Cecina pesma u udžbeniku – Imaju li bolje primjere?ˮ (rahatluk);
„Cecina cela Kukavica ostaje u zbirci, a dva stiha pesme Lepi grome moj leteˮ (telegraf.rs, 8.maj);
itd.
U svom izveštavanju mediji su prejudicirali da će „Zbirka zadataka” biti povučena iz opticaja i da će biti poništeno odobrenje Ministarstva prosvete i obrazovanja za njenu upotrebu u nastavi. Time su je nekritički priključili radnoj svesci za peti razred o kojoj se Ministarstvo prethodno oglasilo („Posle Groma leti i Kukavica”…), a negativna kampanja dovela je do ishitrenog oglašavanja izdavača koji je objavio da povlači knjigu, distancirajući se tako od mogućeg problema i negativne reputacije (Novosti portal, 8. maj). Tek je zvanična reakcija Dejane Milijić Subić iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja ukazala na činjenicu da „nema razloga da se povlači zbirka zadataka jer je nalog zadatka jasan” (B92 net, 8. maj). I pored toga usledili su negativni novinarski komentari („Cecina cela Kukavica ostaje u zbirci, a dva stiha pesme Lepi grome moj lete, itd.). Posle svega, „Zbirka zadataka iz književnostiˮ ostala je na spisku odobrenih udžbenika, ali je u medijskom prostoru oklevetana i trajno vezana za skandal „Učenje po Ceciˮ.
Da bi se čula reč istine i struke, oglašavamo se kao predstavnici stručne javnosti i profesori kojima je ova knjiga na korist. Ne samo jedna knjiga i njeni autori, već i čitavo srpsko školstvo, profesori i đaci, oklevetani su da promovišu estradne uzore u umetnička dela, uz previđanje da je, u opštem trendu trivijalizacije i grube profanizacije kulture, srpska škola ostala jedan od retkih bastiona naučnih i estetičkih vrednosti, znanja i umenja. Ukazujemo na apsurdnu situaciju u koju je ova knjiga dospela, zahvaljujući neodgovornom fabrikovanju lažnih informacija i nekritičkom izveštavanju.

Šta su branili, a šta su zastupali novinari u ovoj medijskoj kampanji

Umesto da podrže udžbenik koji je naveo i interpretirao popularnu pesmu negirajući njene estetske i idejne kvalitete, s namerom da argumentovano ukaže mladom čitaocu na potrebu kritičke analize svakog, pa i popularnog sadržaja, obučavajući učenika veštinama samostalnog procenjivanja i donošenja estetskih sudova, kao i razlikovanju estetskih i neestetskih pojava, mediji su ga žigosali kao primer estradizacije. Tako se, poistovećenjem dveju potpuno oponentnih metoda, u medijskoj sferi istovremeno desila osuda jedne knjige, zbog uvođenja estradnih sadržaja bez potrebe i bez distance, i kleveta druge, koja je zastupala upravo one stavove kakve je javnost mislila i želela da zastupa.
Do ovog paradoksa i poistovećivanja problema došlo je isključivo zahvaljujući nezainteresovanosti i neprofesionalnosti novinara koji su izricali negativan stav bez osnovnog uvida, a koji su takvim nepotpunim i nekritičkim izveštavanjem doveli do toga da se predstavnici prosvetnih vlasti i stručne javnosti negativno odrede prema knjizi i autorkama, čime im je načinjena šteta, ne samo u medijskom prostoru, već i u stručnim krugovima.

Šta otkriva uvid u materiju oklevetane knjige

Navođenjem popularne pesme, autorke su ukazale na to da su svesne procesa estradizacije srpske kulture i obrazovanja, čiji smo svedoci poslednjih decenija, kao i činjenice da je između školske prakse, formirane na uzornim književnim tekstovima, i javne sfere došlo do smene kulturnih obrazaca usled nametanja potkulture i kiča kao poželjnog i umetnički punovrednog modela, i odgovorno su podigle svoj glas p r o t i v.
Inventivnim metodičkim vođenjem, sugestijama i informacijama o kvalitetima koje mora posedovati jedan jezički tekst da bi se smatrao umetničkim, autorke navode učenika da prepozna i proceni pojave iz književnosti, ali i svaki drugi verbalni i neverbalni sadržaj koji im se nudi. S tom namerom, u zadatku su jasno i nedvosmisleno formulisane ideje zastupljene u pesmi, a potom sagledane sa stanovišta univerzalnih vrednosti, neophodnih da se jedan tekst smatra umetničkim delom. Učenik je vođen ka eksplicitnom zaključku da pesma koja zastupa problematične stavove i ideje ne može biti uvrštena u sferu umetnosti. Na taj način ostvareni su za nastavu književnosti važni ishodi: učenik se upoznaje sa prirodom umetničkog teksta; stiče veštinu razlikovanja umetničkih i neumetničkih sadržaja; izgrađuje se njegov ukus, kritičko mišljenje, kontekstualno mišljenje, estetički, ali i etički stavovi.

Epilog

Autorke ove zbirke su kroz svoje oprobano profesorsko majstorsko rešeto naciji darivale povorku mladih intelektualaca, pesnika, dramaturga, akademskih slikara i muzičara, umetnika svih profila, sebi na čast, a nama na ponos. Ovim pitanjem samo su predupredile strepnju koju je još Stevan Sremac, kao profesor istorije, uputio kolegama uveren da „mi ne radimo ništa da kod omladine izazovemo osećanje lepote, taj most preko koga se dolazi do istine, jer nikada lepota nije bila bez nauke”. Argumenti tada moraju biti eksplicitni.
Da skandal ne bi ostao bez glasa razuma i epiloga, da se sačuva ugled oklevetanog udžbenika, da se struka odbrani od neznalica kritizera – svima onima koji su na nečastan i neodgovoran način učestvovali u ovoj kampanji: nečitačima i prepisivačima, bukačima bez sposobnosti kritičkog i analitičkog mišljenja, bez potrebe da se zađe u suštinu i prirodu pojava o kojima se izriče sud, odgovorni profesorski kadar upućuje ovaj apel. Pohvalite prvi priručnik srpskog obrazovanja koji je otvoreno izrekao argumentovano „ne” estradi kao vannastavnoj aktivnosti.

Autori:
Dr Katarina Vučić, profesorka književnosti u Filološkoj gimnaziji u Beogradu
Dr Violeta Jelačić Srbulj, profesorka retorike u Filološkoj gimnaziji u Beogradu
Vesna Crepuljarević, doktorandkinja, profesorka književnosti u Filološkoj gimnaziji u Beogradu
Spomenka Tripković, bibliotekarka u Filološkoj gimnaziji u Beogradu
Ivana Cerovina, profesorka književnosti u Filološkoj gimnaziji u Beogradu
Lela Rosić, profesorka književnosti u Filološkoj gimnaziji u Beogradu