Otvoreno pismo dr Predragu Konu

u početku epidemije građani su Vam verovali. Dobro ste nastupali. Avaj, postepeno ste skinuti sa pijadestala i pretvoreni u metu.

U prezrivim i zajedljivim komentarima pripisuje Vam se sve i svašta. Neuki i zlobni ljudi Vam odriču pravo na poštene nedoumice u bavljenju čudnom bolešću od nepoznatog virusa.

Teško je raditi odgovoran posao u uplašenom društvu rastočenom propagandom.

U Utisku nedelje od 28. juna, koji je velemajstorski vodila savesna Olja Bećković, odbili ste da kritikujete postupke jednoga građanina, i to šefa ekonomskog dela kriznog štaba, koji dosledno i javno prkosi preporukama medicinskog dela kriznog štaba.

Taj građanin dosledno ugrožava druge i sebe: odbija masku, odbija testiranje mada su mu zaraženi sin i saradnici, okuplja ljude oko sebe, naručuje i odobrava masovna okupljanja, odobrava kretanje i grube radnje pristalica za vreme policijskog časa, ignoriše obavezan karantin kad se vraća iz inostranstva, šenluči nezaštićen među nezaštićenima.

Ovim rečima ste praktično odobrili prkosne, javne prestupe toga građanina protiv javnog zdravlja: „Kakve veze ja imam sa tim da kritikujem nečije ponašanje? Ako on sam ne vidi, onda ja tu ne mogu ništa.“

Vi ne samo da možete i smete da kritikujete, već morate.

Komentarišete ponašanje ostalih građana i svoje. Predsednik Republike je naročit građanin, koga ostali postavljaju na privremenu službu. Predsednik je uzor.

Obavezni ste prema svim građanima da kritikujete ponašanje uzornoga ako on dosledno ugrožava ostale postupcima i primerom.

Sindikalac dr Rade Panić kaže: „Svakodnevno se vrši pritisak, preti i ucenjuje svaki zdravstveni radnik koji je pokušao da progovori…“ I Vi ste zdravstveni radnik.

Doktore Kon, da li Vam je iko zapretio, rekao, nagovestio išta o kritikovanju predsednika? Ako nije, da li ste sami odlučili da je rizično kritikovati njega?

Javnost očekuje Vaš odgovor, doktore Kon.

Saosećajno i zahtevno.

Autor je profesor univerziteta