Foto: Privatna arhivaU ovoj političkoj analizi šahovske partije neopravdano je predsedniku Vučiću oduzet primat najmoćnije figure – proglašen je za kralja.
Njegova funkcija je simbolička.
Kraljica koordinira igru, kontroliše ostale figure i nameće taktiku i dinamiku. Zato je najopasnija figura na tabli.
Kralj joj – bio vuk, lav ili medved – ne može ništa, jer zavisi od nje.
Pretnja Vučiću stoga ne dolazi od kralja već od piona: 700.000 njih. Suvišnih u novoj igri.
Zato, ako hoće politički da preživi partiju, mora da napusti stranku.
A ako stranka hoće da preživi, krenuće u potragu za novim liderom.
Sukob naroda i Vučića je moguć, ali je bez značaja.
Sukob tajkuna i Vučića je izvestan, ali je rešiv.
Sukob SNS i Vučića je neminovan, ali će pobednik biti samo jedan.
I to je krajnji politički rezultat ekonomskih posledica kovida 19 u Srbiji.
Koje se naziru već sada, pa nema mesta nagađanju da li će (tek) 2022. uslediti „makedonski“, „beloruski“ ili neki treći scenario.
A te ekonomske posledice svode se na jedno: dve trećine preko potrebnog i teško stečenog pozajmljenog novca odlaze u potrošnju kroz finansiranje skupe državne administracije.
Koja je uglavnom nezainteresovana za svoj rad ili njegov kvalitet. Što je oko 500 miliona evra godišnje.
U svetu korone u kome činovničke kancelarije više ne postoje, niti će postojati.
Kako novca više nema, mora da bude preusmeren iz potrošnje u proizvodnju i preduzetništvo.
Resursi koji su preostali Srbiji su značajni: četiri miliona hektara obradive površine koje treba zasejati.
Industrijski kapaciteti u gradovima, koje treba reaktivirati.
Ideje i preduzetnički duh koji treba oživeti. Stručni i osposobljeni kadrovi koje treba motivisati.
U ove četiri rečenice može da stane ekspoze nove vlade.
Nagađanja sada idu u pravcu personalnih rešenja, što je pogrešno.
Tačno je da aktuelna administracija ima ozbiljnih organizacionih problema, ali ti problemi su rešivi.
Suština krize biće u tome što od premijera i vlade ništa neće zavisiti.
Ne zato što vlada možda neće imati pun kapacitet, već zato što su usled pandemije promenjene okolnosti.
Zbog čega bi vladu morala da čine samostalna visokostručna lica dokazanog znanja i jednostavnih, jasnih biografija.
Takva vlada međutim, bez obzira na njenu neophodnost, u ovom trenutku nije politički poželjna.
Jer bi kao nezavisna otkazala poslušnost predsedniku i napravila dodatni problem.
I tu je čvor.
Jer meta napada u narednom periodu biće predsednik Vučić.
Ako ga politički sruše, premijer stupa na scenu.
Ili predsednik Skupštine.
Stoga će osnovna uloga premijera i vlade biti da obuzdava partijsku mašineriju, kako bi predsednik mogao nesmetano da vodi spoljnu politiku.
Prvu meru najavio je ministar finansija: povećanje plata u javnom sektoru.
Što će za rezultat imati težu posledicu: stvoriće se kritična masa izvan partije i administracije. Kojoj bi Dostojevski mogao da pripiše navod iz Braće Karamazovih: „Učini nas robovima, ali nas nahrani.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
