Poštovani,
Naš kolektiv mesecima trpi osude, ne samo javnosti, već i pojedinaca koji smatraju da o svemu treba da imaju stav čak i kada za to nisu kompetentni. A sve to se, nažalost, dešava uz podršku medija.
Iako negujemo i podržavamo različitosti i poštovanje drugog mišljenja, kako u školi tako i u svojim porodicama, ne možemo da prihvatimo neprestana obrušavanja i uvrede upućene našoj školi, njenim nastavnicima, stručnoj službi, upravi, pa, na neki način, i učenicima koji su nastavili da pohađaju ovu školu, odnosno njihovim roditeljima.
Iznose se paušalni komentari, analize i neistine, a nastavnici se unapred osuđuju i proglašavaju krivcima za tragediju.
Upravo ti pojedinci koji u medijima pozivaju na rušenje i žigosanje jedne škole, kaljanje ugleda jedne profesije ne doprinose unapređenju društva u borbi protiv nasilja, već čine suprotno.
Autorima tekstova se daje za pravo da iznose uvrede, koje direktno udaraju na ljudskost, ličnost i dostojanstvo kako zaposlenih u školi, tako i roditelja, građana i svih ljudi pogođenih ovom tragedijom, a koji ne dele njihove militantne stavove.
Bilo bi neprimereno objašnjavati šta smo mi, nastavnici, i naši učenici proživljavali tog 3. maja 2023. godine jer takve tragedije ostavljaju bez reči svakog razumnog čoveka.
Razumemo da tabloidni mediji žive od objavljivanja neistina, ali nam nije jasno kako se jedan renomiran dnevni list našao u ovom društvu. Drago nam je da u Srbiji postoji medij koji se ne bavi cenzurom, no jedno je cenzura, a drugo je objaviti tekst sramnog naslova sa neproverenim informacijama.
U autorskim tekstovima, između ostalog i u vašem listu, autori iznose zlonamerne osude i niz neistina, deleći nas na prosvetne radnike dostojne i nedostojne svog poziva, nameću direktnu odgovornost za počinjeni zločin. Ovakvi tekstovi vređaju ne samo ugled i čast nas kao prosvetnih radnika, već i ugled cele jedne profesije.
Mi ispred svog imena ne pišemo titulu. Naš identitet nije ni prof. ni dr, već ime i prezime koje svako časno nosi. Naš identitet nosi mnoštvo dobrih i obrazovanih ljudi koji su izašli i izlaze iz ove škole u poslednjih 50 godina.
Voleli bismo da vas uverimo da je naša moralna obaveza da brinemo o preživeloj deci i da ne dozvolimo da se osete krivom što su preživela. Naša borba za opstanak škole je borba za večno sećanje na tragično nastradale učenike i Dragana, a sve ostalo predstavlja put u zaborav.
Nadamo se da će ovaj tekst naći mesto u vašem listu jer duboko verujemo u vašu nezavisnost i profesionalni odnos.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.