Političari terorišu RTS

I pošto pretresate šta jesam a šta nisam učinio u provom mandatu, evo da vam kažem, uveren da jedva čekate da to čujete.

Potpuna finansijska konsolidacija RTS: bankama vraćeno 18 miliona evra, više ni dinara ni evra ne dugujemo bankama… Od firme koja nije mogla da uzme dinara kredita, zato što joj je dug iznosio više od 60 miliona evra, RTS je postao firma čiji ugovor služi kao zalog njegovim poslovnim partnerima za uzimanje kredita. Sve obaveze se plaćaju u roku od 60 dana i ranije. Posle dve decenije RTS radi sa dobitkom i za prošlu godinu platiće 5,6 miliona evra poreza na dobit.

Broj zaposlenih sa 3.550 smanjen na 2.626.

Prosečna plata povećana sa 400 na 631 evro.

Proizvodnja programa povećana za oko 30 odsto.

Ne manje značajno je i da je po prvi put u istoriji RTS urađeno i sledeće:

* I Radio i Televizija napravili kablovske kanale koji se emituju na RTS planeti i na mrežama Telekoma Srbije. Osam TV i četiri radijska kanala;

* Promenjen sistem emitovanja, sa traka se prešlo na digitalno emitovanje. Time su promenjeni srce i krvotok televizije. RTS je poslednja nacionalna televizija koja je to uradila, a zašto je tako pitajte nekog drugog, ne mene;

* Uspostavljena je internet platforma Planeta: RTS može da se vidi i čuje u celom svetu. Razbijen monopol distributera na emitovanje programa RTS;

* Informativni program i domaće serije postali su dostupni gluvim i ljudima oštećenog sluha;

* RTS postao prva televizija u zemlji čiji je ceo program u ha-de rezoluciji;

* Napravljeni su RTS klub i Galerija u Svetogorskoj u prostorijama Radio Beograda;

* Izgrađena sinhro sala;

* Potpuno zaokružen centar za digitalizaciju arhive RTS: restauracija traka, digitalizovanje, čuvanje i slanje na emitovanje;

* Urađen potpuno nov data centar sa najnovijom IT opremom. To je novi mozak televizije koji upravlja celim sistemom: proizvodnja, emitovanje, arhiviranje;

* Organizovana i „Sigurna soba“: sistem za odbranu od napada na RTS i upada u njegov digitalni sistem.

Pored toga još urađeno:

Nabavljeno mnogo nove opreme: rasveta, kamere (30 hd kamera, 50 za informativni program, 15 rančeva za direktno uključenje, 30 ajfona za direktno uključenje, 4 filmske kamere, 3 drona), serveri, kompjuteri, montaže…

Postavljeni dodatni punktovi za prijem satelitskih signala u Ivanjici i Novom Sadu, ako iz bilo kog razloga otkažu postojeći linkovi;

Nove režije u televizijskim studijima 8 i 9;

Renovirani TV studiji 3, 4, 8, 9, 10;

Napravljen potpuno nov Centralni desk informativnog programa;

Otvorena nova TV dopisništva u Novom Sadu i Somboru. Ako nisam jasan, da pojasnim, u ova dva grada verovali ili ne RTS nije imao dopisništva;

Kupljena tri nova uređaja za neprekidno napajanje strujom;

Za Simfonijski orkestar i Big bend i dva narodna orkestra kupljeno je dvadesetak instrumenata. Neke nikada nismo imali u Simfonijskom orkestru određene udaraljke, tubu, alt trombon, flugelhorne za Big bend prve posle 70 godina njegovog postojanja;

Potpuno renovirani i digitalizovani radijski studiji 4, 6, 7, 12, 13, 14, 17 i 22;

Renovirane prostorije Radio Beograda;

Mogućnost uključenja u program Radija preko 3G i 4G mreže;

Nova mala reportažna kola.

Možda je Radio Beograd najbolji primer za promene. U periodu 2010-2015. u tehnološko opremanje Radio Beograda uloženo 600.000 evra, a od 2015. do 2019. šest puta više, 3.600.000 evra i još 550.000 u građevinsku obnovu i rekonstrukciju zgrade. Menjana oprema ugrađena je 50-ih i 60-ih godina. Prethodno veliko tehničko-tehnološko renoviranje Radija bilo je 1978. godine.

Konačno, proizvodeći i emitujući ‘Meso’, ‘Ubice mog oca’, ‘Jutro će promeniti sve’, ‘Senke nad Balkanom’… RTS je i tematski i produkciono uneo potpunu novost u televizijski serijski program.

Ima još, ali da se vratim na Danasov tekst koji je povod mom pisanju.

Razumem zašto političari terorišu RTS, razumem i zašto to radi Danas, ali ću se praviti da ne razumem zašto to radi dežurni Rade Veljanovski, koga predstavljate kao penzionisanog profesora Fakulteta političkih nauka, a mogli ste i kao bivšeg izvršnog sekretara Miloševićevih socijalista, što on uporno briše iz biografije a ostavlja da su mu kasnije baš oni došli glave, mada bi najbolje bilo da ga potpišete kao političara čija se karijera proteže u dva veka a trenutno ga zatiče na mestu potpredsednika političke partije Građanski demokratski forum.

Veljanovski kao i svaki drugi političar misli da će njihova popularnost rasti proporcionalno broju sekundi koje provedu u programima RTS. To je mantra bilo koje opozicije od 1990. godine čiju je netačnost najbolje pokazao Zoran Đinđić 1993. godine. Rekao je tada da nije problem opozicije RTS, nego to što nema kaljave cipele, što nije obišla Srbiju. I Đinđić je obišao Srbiju, a demokrate su broj poslanika povećale za četiri puta, sa sedam na 28. Neki opozicionari koji su vreme provodili dokazujući kosmičke razmere nepravde što ih nema više u programima RTS – izgubili su tada nemalo poslaničkim mesta u Skupštini Srbije.

Nažalost ovo iskustvo ništa ne govori ni nekim od sledbenika Zorana Đinđića, pa su u vreme prošlih izbora tražili da RTS ima dnevno i po četiri sata političkih debata. Da su iole ozbiljni pogledali bi rejtinge političkih emisija, videli bi kako je grafikon njihove gledanosti poprilična nizbrdica odlična za spust, što će reći da gledaoci odlaze sa tih emisija, jer im političari nisu važni onoliko koliko su sebi značajni.

Sada svakodnevno stiže pregršt ideja koliko bi i kakvih sve političkih emisija trebalo da ima RTS. Po važećim zakonima ove zemlje to je nedopustiv pritisak na uređivački tim i novinare RTS, kao što su to i sve one uvrede koje političari izriču na račun zaposlenih u javnom medijskom servisu a da ne govorimo o nakažnjenom upadu Boška Obradovića. Sa ovim stavom su se saglašavali članovi Evropskog parlamenta u svim razgovorima koje smo sa njima imali u Takovskoj 10.

Ni ja ni RTS nismo krivi što je opozicija izašla iz Skupštine. Jer su kriterijumi pojavljivanja stranaka u debatnim i sličnim političkim emisijama javnih medijskih servisa u Evropi isti: parlamentarni status, učešće na izborima i rezultati na njima, trenutni rejting na osnovu istraživanja javnog mnjenja i konačno tema o kojoj se raspravlja, što omogućava, na primer, protivnicima izgradnje hidrocentrala na Staroj planini da učestvuju u emisiji iako nisu u Skupštini, nisu učestvovali na izborima i ne čine nijedan procenat stanovništva.

Šta nije jasno? Da, tačno, učešće političara u emisijama javnog medijskog servisa ne zavisi od njihove procene sopstvene snage, žestine njihovog govora, količine uvreda koje izgovore, nego zavise od kriterijuma navedenih u prethodnom pasusu. I ne zavisi od, kako formuliše Đorđe Vlajić, što ih neko ili što oni sami sebe „mogu smatrati ozbiljnim kritičarima vlasti“. A koji su kriterijumi da nekoga smatramo ozbiljnim kritičarem i ko to procenjuje, dobri moj Vlajiću.

Navedeni kriterijumi za pojavljivanje u debatnim emisijama svih javnih medijskih servisa su jako dobro bili poznati nekadašnjoj vlasti, a sadašnjoj opoziciji i zato u redovnim debatnim emisijama RTS od 2000. do 2012. godine nije bilo vanparlamentarnih stranaka. Bilo ih je samo u vreme izbornih kampanja. A eto sada ih ima, i to ne samo u ‘Reč na reč’, ali to ne vidi selektivno oko političara Veljanovskog i njegove političke sabraće.

Možda bi oni hteli da u Dnevniku posle Vučića, koji saopštava iz Emirata da će Srbija napraviti pogone i za proizvodnju kineske vakcine, i isto toliko minuta govore o Jovanjici. E pa ne može, kao što ne može ni da sedam minuta u Dnevniku urednik Večernjih novosti govori o Đilasovim računima. I Jovanjica i Đilasovi računi mogu u Dnevniku da budu tek informacija, najbalansiranija moguća, bez kvalifikacija i predikcija.

Baš zato što je mera vrednosti, profesionalnosti, novinarskog kodeksa, što nije glasnogovornik ni vlasti ni opozicije, Informativni program RTS uživa ubedljivo najveće poverenje građana Srbije. Ali za političara Veljanovskog gledaoci odnosno biračko telo Srbije su slepi i gluvi, jer je to po njemu samo „privid profesionalnosti“ i „na naoko uljudan način saopštavanje informacija“. Vreme je da Veljanovski promeni narod, jer svoju ćud niti ume niti može.

Ponoviću tvrdnju, koju sam Veljanovskom nekoliko puta saopštio, da on mrzi RTS. Možda je to posledica činjenice da je onomad Aleksandar Tijanić u vreme dok je stolovao u Takovskoj 10 napisao da je doktorirao na podizanju i spuštanju reglera. Kažem, možda. Ali njegove tvrdnje da se RTS gleda po inerciji iz vremena kada je bio jedina televizija i zato što za razliku od ostalih televizija pokriva celu Srbiju, za mene nisu dokaz neznanja nego mržnje. Prošlo je više od dve decenije od kada je RTS prestao da bude jedina televizija sa nacionalnom pokrivenošću. I naravno da nije tačno da za razliku od ostalih nacionalnih televizija RTS pokriva celu Srbiju. Sve nacionalne televizije imaju jednaku pokrivenost. Ali, Radio Beograd, na kome su dugo radili i Veljanovski i Vlajić, čuje se na mnogo manjoj teritoriji nego mnoge privatne radio-stanice. Ne znam šta su oni uradili da se to promeni, ali ja sam učinio nešto malo pa je već raspisan konkurs za nabavku predajnika koji će omogućiti da se Radio Beograd čuje u celoj Srbiji.

Praviću se da ne znam zašto je političar Veljanovski upetljao kablovsku televiziju N1 u priču o gledanosti RTS i nacionalnih televizija. Ali, hvala mu, jer će se i u tom primeru videti njegovo neznanje ili mržnja, zaokružite koji hoćete odgovor, možete i oba. Prvo, porediti gledanost i rasprostranjenost kabla i nacionalne televizije je isto što i tvrditi da nema razlike između babe i žabe. Drugo, da je navika druga priroda, najgledanija televizija bi trebalo da bude N1, koja je otela mesto broj jedan na daljinskom upravljaču koje po svim standardima pripada RTS-u, zahvaljujući bahatosti čoveka koji je, gle čuda, vlasnik i mreže u kojoj se emituje N1, ali i te televizije. Treće, ako je navika tako moćna stvar, zašto onda u Sloveniji, Hrvatskoj, Mađarskoj, Rumuniji, Grčkoj, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini… javni medijski servisi nisu najgledanije televizije. Četvrto i možda najvažnije, u kablovskoj mreži u kojoj se emituje N1, Dnevniik RTS je nekoliko puta gledaniji od Dnevnika političaru Veljanovskom toliko drage N1.

Uzgred, kada Danas piše o RTS, trebalo bi i da napiše da je njegov vlasnik istovremeno i vlasnik SBB mreže kao i televizija N1, NovaS. Ako nije jasno, hoću da kažem da se ni Danas ni navedene televizije kada pišu o RTS na brinu o javnom interesu i opštem dobru, već o interesima svog vlasnika.