Politički pritisak Dragana Đilasa

U tekstu se, između ostalog, iznosi tvrdnja da su istraživanja agencije Ipsos lažna, te da imaju za cilj da, kako gospodin Đilas tvrdi, građane koji su protiv Vučića ubedi da SNS sigurno pobeđuje, i to ubedljivo.

Ipsosova istraživanja urađena su po svim etičkim principima i pravilima struke i, stoga, nikako ne mogu biti ‘lažna’, kako to Dragan Đilas tvrdi.

Da svoj posao radimo profesionalno i kvalitetno svedoči duga lista renomiranih klijenata (komercijalne kompanije, međunarodne i nevladine organizacije, mediji i drugi), kao i činjenica da smo već dugi niz godina daleko najveća agencija za anketna istraživanja u Srbiji, a i šire, kao i da smo deo svetskog lanca Ipsos, koji posluje na 90 tržišta.

O tome, dalje, svedoči i čitav niz vrlo tačnih predikcija izbornih rezultata, koje je agencija Ipsos napravila u prethodnih 10 godina, a koje se lako mogu proveriti pretragom na internetu.

Visok kvalitet istraživanja koje sprovodimo u Srbiji potvrdilo je i globalno rukovodstvo kompanije Ipsos u svom odgovoru na pismo Dragana Đilasa, koje i on sam spominje u autorskom tekstu.

U svom odgovoru, globalno rukovodstvo Ipsosa opovrglo je sve navode gospodina Đilasa kao neosnovane i potvrdilo da su istraživanja na koje je referisao urađena u skladu sa najvišim etičkim i profesionalnim standardima struke.

U svom tekstu gospodin Đilas tvrdi, citiramo: ,,Kada je trebalo obezbediti da opozicija ne ide ujedinjena na beogradske izbore, 2018. godine, Ipsos je objavio da Demokratska stranka u Beogradu ima sedam odsto glasova. Na osnovu toga je predsedništvo stranke prihvatilo predlog tadašnjeg predsednika Dragana Šutanovca da ne idu na jednu listu koju sam kao kandidat za gradonačelnika predvodio ja.“

Ipsos u periodu pred beogradske izbore 2018, sve do četiri dana pre samih izbora (o čemu gospodin Đilas piše u tački 2), nije objavljivao nikakve podatke.

Rezultati media monitoringa, koji obuhvataju period od dana raspisivanja beogradskih izbora 15.01.2018. pa sve do izbora održanih 4.3.2018. godine pokazuju da u pomenutom periodu postoje samo dve izjave Srđana Bogosavljevića, u kojima nema predikcije izbornih rezultata, niti spominjanja rejtinga pojedinačnih stranaka.

Iz toga je više nego jasno da ne samo da Ipsos nije uticao na odluke pojedinih političkih aktera, već da se u javnosti nisu ni pojavile konkretne cifre koje bi ukazivale na rejting stranaka.

Rezultate media monitoringa i kompletnu dokumentaciju šaljemo Vašoj redakciji kao prilog ovog reagovanja.

Dalje, u svom autorskom tekstu, gospodin Đilas tvrdi, citiramo ,,Na ČETIRI dana pred te beogradske izbore IPSOS je saopštio da će lista koju sam vodio, a koju su podržali PSG Saše Jankovića, Narodna stranka, PZP, ZZS, Sindikati Sloga – osvojiti 13,4 odsto glasova“.

Ipsos pred svake izbore, neposredno pred izbornu tišinu, objavljuje na svom veb sajtu poslednje procene izbornih rezultata, pa je tako bilo i pred beogradske izbore, održane 2018. godine.

Ne sporimo da je naša poslednja procena rezultata liste koju je predvodio Dragan Đilas bila 13.4%, odnosno u intervalu između 11.4 i 15.4%, a da je njegova lista na izborima osvojila 18.93%.

U svim istraživanjima postoje greške, budući da se istraživanja sprovode na uzorku i ne mogu biti apsolutno precizna.

Međutim, ovde je izuzetno važno navesti da su rezultati objavljeni na našem veb sajtu svega svega tri dana pred otvaranje biračkih mesta (u četvrtak, u 20 sati) i da, stoga, ni na koji način nisu mogli da utiču na ponašanje birača, kao što to implicira gospodin Đilas.

Osim toga, predikcije za većinu drugih stranaka bile su vrlo precizne iako je, zbog činjenice da je na izborima učestvovalo čak 24 liste, a da se čak 16 lista po prvi put pojavilo na izborima ili su se ranije pojavljivale pod drugačijim imenima ili u drugoj formi, sama procena bila veliki izazov za sve istraživače.

U nastavku svog teksta, gospodin Đilas dalje tvrdi, citiramo: ,,Ali je zahvaljujući podacima „istraživanja“ narod ubeđen da nema nikakve šanse da se bilo šta promeni i na dan izbora su opozicioni birači ostali kod kuće. Glasalo ih je za 100.000 manje nego na predsedničkim izborima održanim samo godinu dana ranije“.

Poslednje Ipsosove predikcije, na koje referiše gospodin Đilas, a koje su i dalje dostupne na našem veb sajtu (https://www.ipsos.com/sr-rs/poslednje-predizborno-istrazivanje) pokazuju da je procena izlaznosti bila vrlo precizna, budući da je zvanična izlaznost 815 000, a Ipsos predikcija je bila u intervalu između 810 000 i 910 000 birača.

Pre toga, kao što je navedeno u prethodnom delu teksta, Ipsos nije izlazio u javnost sa procenama izbornih rezultata, pa ni procenom izlaznosti.

Uz to, valja naglasiti da ne postoji dovoljno empirijskih dokaza ni kod nas ni u svetu da postoji direktna veza između objavljivanja rezultata istraživanja javnog mnenja i političkog ponašanja birača.

Na kraju je i sam gospodin Đilas priznaje da je na manju izlaznost od one koju je priželjkivao uticala razjedinjenost opozicije.

Uz sve ovo, važno je naglasiti, i da je neistinita tvrdnja gospodina Đilasa da, parafraziramo, agencija Faktor plus dobija podatke od Ipsosa.

Ipsos nikada nijednoj agenciji nije prosleđivao svoje podatke istraživanja javnog mnenja. Sa kolegama iz agencije Faktor plus nemamo niti smo ikada imali bilo kakvu saradnju, pa je potpuno besmisleno tvrditi da bi od nas mogli dobijati bilo kakve podatke.

Na kraju, apsolutno ne stoji tvrdnja gospodina Đilasa da Marko Uljarević, izvršni direktor u Ipsosu (zajedno sa Pejićem, direktorom Faktor plusa) ,,daje“ SNS-u 60 odsto podrške.

Svi rezultati istraživanja do kojih dolazimo u Ipsosu utemeljeni su na podacima koji su prikupljeni po strogim pravilima struke, i podležu ozbiljnoj proveri i analizi.

Potpuno je nemoguće nekome ,,dati“ nekakav podatak, kako gospodin Đilas tvrdi u svom tekstu, a da se u Ipsosu Srbija sve radi po najvišim standardima potvrdilo je i rukovodstvo Ipsosa na globalu, u svom odgovoru na pismo koje je gospodin Đilas poslao članovima najviših upravnih tela naše kompanije.

O kvalitetu Ipsosovog rada, osim 25 godina duge tradicije i brojnih zadovoljnih klijenata govori i uspešnost u predviđanju izbornih rezultata u prethodnim izbornim ciklusima.

Primera radi, pred poslednje parlamentare izbore, održane u junu 2020. godine, u jeku pandemije Korona virusa, naše procene bile su više nego precizne, iako su okolnosti uzrokovane pandemijom otežavale posao agencijama za istraživanje javnog mnenja.

Na izborima je, prema zvaničnim podacima, glasao 48.9% upisanih birača, a procena Ipsosa bila je da će izlaznost biti između 48% i 52.6%.

Predviđanja procenta osvojenih glasova bila su tačna za 17 od 21 izbornih lista, dok je, što se tiče prelaska cenzusa, jedino Pokret Slobodnih građana pogrešno procenjen.

I u ranijim izbornim ciklusima u prethodnih desetak godina Ipsosove procene su bile, po pravilu, u skladu sa izbornim rezultatima (https://www.ipsos.com/sr-rs/izbori2020).

Za agenciju poput naše, izbori su javna provera kvaliteta našeg rada, a verujemo da ćemo biti jednako uspešni i u izbornim ciklusima koji dolaze..

Ipsos uvek, pod svojim imenom, objavljuje rezultate istraživanja javnog mnenja, jer u svakom demokratskom društvu građani, predstavnici biznis zajednice, nevladinog sektora i diplomatskog kora, imaju pravo da budu informisani o stavovima građana o važnim društvenim i političkim temama, i tu ćemo praksu nastaviti.

Uz to, čvrsto verujemo u svoj rad, metode prikupljanja podataka i analize koje sprovodimo.

Autorski tekst gospodina Đilasa smatramo vidom političkog pritiska, ali i kao pokušaj da se ugrozi visoka reputacija koju naša kompanija ima u javnosti i među poslovnim partnerima i klijentima.

Ovo nije usamljen slučaj, budući da media monitoring izveštavanja grupe medija pokazuje da je, samo od početka 2021. godine, u njima objavljeno više od 70 tekstova koje se odnose na Ipsos ili ljude zaposlene u Ipsosu, i da se u svim tim tekstovima, bez izuzetka, Ipsos pominje u negativnoj konotaciji.

Ovom broju možemo dodati još 15 do 20 tekstova objavljenih u poslednja dva dana. Kako bismo zaštitili svoja prava, ugled i poslovnu poziciju, Ipsos će ubuduće na svaku neistinitu vest reagovati pravnim putem.

Autor je direktor Ipsosa