Politikantske igrarije državnih stručnjaka

Gospodin Kovačević optužuje novinara da „tendenciozno prenosi zaključak Fiskalnog saveta, želeći da eufemistički, indirektno sugeriše nekakvo „opskurno“ trošenje novca i nezakonitost transakcija koje se odnose na tekuću budžetsku rezervu“, zaključujući da „nije na Fiskalnom savetu, a naročito ne na novinarima da procenjuju, ocenjuju i kvalifikuju stavke budžeta, naročito ako je reč o transakcijama sa oznakom tajnosti, već je to zadatak Državne revizorske insititucije“.

Miladin Kovačević je poznat po brojnim reakcijama na skoro svaki tekst u medijima, u Danasu svakako, u kom se navode ekonomski podaci koji se ne uklapaju u sliku ekonomskog lidera kakvu pokušavaju vlasti da naslikaju.
Uglavnom su to reakcije na podatke Zavoda za statistiku, ali one vremenom postaju sve besmislenije, s obzirom da po pravilu nema grešaka u prenošenju podataka, već Kovačević želi da nam ponudi svoju interpretaciju.

Ovog puta on je otišao korak dalje pa je odlučio da ućutka i novinare i nezavisne institucije i to u oblasti javnih finansija u kojoj on, koliko nam je poznato, nema nikakvu funkciju.

Koliko je reagovanje besmisleno pokazuje i to što na ocenu Fiskalnog saveta da se iz budžetske tekuće rezerve po zakonu može izdvojiti do četiri odsto prihoda ili 60 milijardi dinara, a potrošeno je 122 milijarde, Kovačević ispravlja i navodi da je četiri odsto ukupnih budžetskih prihoda 70 milijardi dinara i sam potvrđujući da je država potrošila 50 milijardi dinara više putem tekuće rezerve nego što zakon to predviđa.

Takođe, g. Kovačević kaže da nema razloga za „senzacionalističko spinovanje o netransparentnosti“ da bi u nastavku rečenice napisao da se za 60 milijardi dinara (pola milijarde evra) ne može utvrditi svrha upotrebe, pošto nosi oznaku tajnosti.

Ipak, ovo reagovanje, bilo da ga je Kovačević izneo kao direktor državne institucije, član nekog državnog saveta, penzioner ili glasnogovornik ministra finansija ili vladajuće partije, je opasno, jer je uzeo sebi za pravo da određuje čime treba ili ne treba da se bave novinari, da ne spominjemo nezavisne državne institucije čija je nadležnost nadzor nad javnim finansijama.

Na kraju, ako i deluje nejasno zašto je g. Kovačević pisao ovo reagovanje u kome ništa nije demantovao ni ispravio, objašnjenje stiže u poslednjem pasusu gde kaže da „ovakve senzacionalističke vesti treba posmatrati kao deo predizbornih političkih i politikantskih igrarija“.
Po svoj prilici radi se o predizbornom zadatku ućutkivanja nepodobnih ekonomskih novinara. Na njegovu žalost, od tog posla nema ništa.