Ministarstvo finansija: Foto A. Roknić /DanasU tekstu „Fiskalni savet: Nepoznato kako je država potrošila pola milijarde evra prošle godine” kaže se da je država iz budžeta potrošila 122 milijarde dinara (više od milijardu evra) „netransparentno preko tekuće budžetske rezerve“. Zatim, novinar Danasa (M. O.) tendenciozno prenosi zaključak Fiskalnog saveta, želeći da eufemistički, indirektno sugeriše nekakvo „opskurno“ trošenje novca i nezakonitost transakcija koje se odnose na tekuću budžetsku rezervu.
U vezi sa tim treba istaći sledeće:
Najpre, izdvajanja iz tekuće budžetske rezerve su regularni, uobičajeni i zakonski dopušteni izdaci budžeta koji se koriste za pokriće neplaniranih, vanrednih budžetskih rashoda koje nije bilo moguće predvideti budžetom.
Zakon o budžetskom sistemu propisuje da se tekuća budžetska rezerva opredeljuje se najviše „do 4% ukupnih prihoda i primanja od prodaje nefinansijske imovine za budžetsku godinu“.
Dakle, reč je o ukupnim prihodima budžeta (poreski prihodi + neporeski prihodi + primanja od prodaje nefinansijske imovine) što bi za 2022. iznosilo oko 70 mlrd RSD (4% od 1.746 mil. RSD), ne 60 mlrd RSD kako navodi Fiskalni savet.
Drugo, izveštaj o trošenju sredstava budžetske rezerve javno je objavljen i predstavlja deo završnog računa budžeta (str. 628 Završnog računa budžeta Republike Srbije za 2022) i dostupan je svakom čitaocu. Dakle, nema razloga za senzacionalističko spinovanje priče o „netransparentnosti“, a ono na šta je ukazao Fiskalni savet jeste da za određene izdatke tj. transakcije (u ukupnom iznosu od 44 mlrd. RSD), u izveštaju o trošenju budžetske rezerve nije moguće utvrditi svrhu upotrebe, budući da je reč o izdacima sa oznakom tajnosti.
To se odnosi na određeni, limitirani broj transakcija (46) u ukupnom iznosu od oko 60 mlrd., dok za ostale stavke tj. upotrebe tekuće budžetske rezerve postoje jasno navedeni korisnici i svrha korišćenja u pomenutom izveštaju koji je sastavni deo Završnog računa budžeta.
U svakom slučaju, nije na Fiskalnom savetu, a naročito ne na novinarima da procenjuju, ocenjuju i kvalifikuju stavke budžeta, naročito ako je reč o transakcijama sa oznakom tajnosti, već je to zadatak Državne revizorske insititucije.
Ovakve senzacionalističke vesti treba posmatrati kao deo predizbornih političkih i politikantskih igrarija u kojima svakako nije mesto Fiskalnom savetu kao nezavisnoj stručnoj instituciji koja ne bi trebalo da novinarima daje „šlagvort“ za ove igrarije.
Autor je član Saveta za koordinaciju mera podrške rastu bruto domaćeg proizvoda i direktor RZSO
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
