Želeo bih da jednim kratkim svedočenjem podržim stavove profesora Zorana Radovanovića iznete u broju od 27. septembra.
Naime, godine 1989, skoro deceniju pre bombardovanja, planirao sam dogradnju jednog dela nasleđene kuće blokovima od siporeksa. Budući da se u to vreme pronela priča da siporeks emituje nekakvo zračenje odneo sam, radi sopstvenog mira, nekoliko komada ovog materijala u Institut u Pasterovoj ulici.
Osoba zadužena za terenska ispitivanja radioaktivnosti rekla je da se siporeks sastoji od prirodnih materijala koji imaju normalan fon kakav se registruje i kod drugih materija u prirodi kao što su drvo, kamen i drugo, a da je zračenje ponekad moguće kod šljako blokova naročito ako ugalj od kojeg je šljaka dobijena potiče sa Kosova gde ima i žica uranijumove rude. Pomenut je i primer nekog vojnog poligona na kome je naknadno utvrđena povećana radioaktivnost, kao i primer neke porodice sa posledicama od većeg prisustva radona u bunaru koji je ta porodica ne znajući koristila generacijama.
Svakako da nije zdravo biti bombardovan, osim direktnih žrtava i direktnih materijalnih šteta može doći i do oslobađanja raznih štetnih materija iz pogođenih industrijskih i drugih objekata (fosfatnih i azotnih đubriva, pirilena itd.) pa se neki sa pravom zalažu za svestrano i stručno istraživanje ovog problema i utvrđivanje prave istine, ali tome sigurno neće doprineti oni koji nas iz godine u godinu „medijski zasipaju“ sve većim i većim količinama osiromašenog uranijuma i pričama o sve gorim i strašnijim posledicama koje nas tek očekuju.
Naslušali smo se priča o masovnom umiranju NATO vojnika, posle relativno kratkog boravka na Kosovu, pa o uranijumskoj prašini koja se u vreme ratnih dejstava raširila sa Kosova po celoj Srbiji. Meni laiku nije baš najjasnije kako čestice osiromašenog uranijuma, koji se zbog svoje velike specifične težine koristi za povećanje probojnosti, lebde stotinama kilometara unaokolo. Pri tome se Černobilj i posledice po zdravlje ljudi u proteklih 30 godina, ako ih ima, uopšte ne pominju. Preuveličavanje i laži neće nam ništa doneti osim stresa (za koji se pretpostavlja da je takođe kancerogen). Bez namere da se amnestiraju svetski moćnici može se reći da se kod nas bojazan od osiromašenog uranijuma instrumentalizuje u političke svrhe od strane onih koji bi da na relativno jednostavan i lak način raspiruju antizapadno raspoloženje.
Autor je stomatolog
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
