Foto: Pixabay/SakurayimZahvaljujem akademiku Popoviću što je reagovao na moj tekst „Je li SANU spremna za tripl-dabl“.
Odbrana akademika Popovića je, u sportskom duhu, agresivna.
Da li je korisna za instituciju koju predstavlja, u to nisam siguran.
Naravno agresija mi ne smeta.
Naprotiv. Čak ni to što akademik moj tekst smatra bezobraznim.
Cilj mog teksta je bio da se podstakne debata o SANU.
Da li je SANU potrebna reforma ili ne?
Da li SANU posjeduje institucionalnu hrabrost da izađe iz stereoptipa koji su, barem meni, tako primjetni u tekstu akademika Popovića?
Da li SANU treba da njeguje naučni podmladak, na način kako to rade mnoge akadmije u svijetu? Da li je trenutna struktura SANU, u kojoj neka odjeljenja namaju jedno drugom šta da kažu, opravdana?
Gdje je granica između političke aktivnosti i misije SANU koja je prevashodno naučna?
S obzirom da je SANU preko akademika Popovića odgovorila, ne bi bilo loše da se oglase i ostali zainteresovani ako ih ima. Od pluralizma mišljenja ne boli glava.
Naučna studija objavljena u časopisu Science (Wooley et al. 2010, vol 330, 686-688) pokazuje da ljudski kolektivi izloženi kognitivnim zadacima pokazuju viši nivo inteligncije kada veći broj broj članova grupe učestvuje u diskusiji.
Nadam se da cijenjeni akademik Popović nema ništa protiv da u svoju odbranu upotrijebim malo sportske agresije. Ne dozvoljavam akademiku da mi drži lekciju iz naukometrije. O ovoj temi sam pisao opširno u Galaksiji i knjigama Svetac i grešnik i Preumljenje Zemlje, i svjesan sam njenih mana.
Moje insistiranje na naukometriji, i namjerno pozivanje na sport, imalo je za cilj provokaciju debate. SANU bi trebalo biti otvorena za kritički dijalog o samoj sebi. U suprotnom rizikuje zatvaranje u provincijske okvire. Što se mene tiče nastaviću sa tekstovima u cilju debate.
Autor je predavač na Univerzitetu Brunel u Londonu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
