Pozivanje lozničke bolnice da nema sredstva, ne oslobađa obaveze plaćanja 100 odsto zarada

Sindikat lekara i faramceuta Srbije, u želji da pomogne svojim kolegama, želi da ukaže da:

– nije reč o preporukama kako se navodi, već o obavezi poslodavaca, kao korelatu prava zaposlenih na naknadu plate u ovoj situaciji, što je utvrđeno u pravno obavezujućem aktu.

Ovo pravo odnosno obaveza ustanovljeno je u članu 101a Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 96/2019 i 58/2020 – Aneks I, u daljem tekstu: PKU) koji glasi:

„Zaposleni ima pravo na naknadu plate u visiniod 100% prosečne plate u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, ako je sprečenost za rad nastala zbog potvrđene zarazne bolesti COVID-19 ili zbog mere izolacije ili samoizolacije naložene u vezi sa tom bolešću, a koja je nastupila kao posledica neposrednog izlaganja riziku po osnovu obavljanja poslova i radnih zadataka, odnosno službenih dužnosti i kontakata sa licima kojima je potvrđena bolest COVID-19 ili
naložena mera izolacije ili samoizolacije.

Zaposleni ostvaruje pravo iz stava 1. ovog člana tako što se:

1. za prvih 30 dana odsustva sa rada, isplata visine naknade plate vrši iz sredstava poslodavca;
2.  počev od 31. Dana odsustva sa rada, isplata visine naknade plate vrši iz sredstava
   obaveznog zdravstvenog osiguranja do zakonom propisane visine naknade plate, a iz sredstava poslodavca, za preostali iznos razlike do visine od 100% prosečne plate.

Pravo na naknadu plate iz st. 1. i 2. ovog člana, ostvaruje zaposleni koji je odsustvovao sa rada počev od 1. marta 2020. godine iz razloga navedenih u stavu 1. ovog člana.

Odsustvo sa rada iz stava 1. ovog člana zaposleni dokazuju rešenjem nadležnog organa (sanitarnog inspektora, organa nadležnog za kontrolu prelaženja državne granice, carinskog organa, izvodom iz evidencije Ministarstva unutrašnjih poslova i dr.) ili izveštajem lekara o privremenoj sprečenosti za rad (doznaka), u skladu sa zakonom.“

Time što se ustanova poziva da ne poseduje sredstva opredeljena za ovu namenu, kako se u članku navodi, ne oslobađa je propisane obaveze.

Direktor se može obratiti Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO) i Ministarstvu zdravlja (MZ) sa zahtveom kojim traži dodatna sredstva, jer uslovi rada i epidemiološka situacija to zahtevaju.

Ukazujemo i na postojanje Komore zdravstvenih ustanova čiji su osnovni zadaci zastupanje zajedničkih interesa članica Komore u funkcionisanju zdravstvenog sistema, razvojne i ekonomske politike, pred državnim i drugim organima, koje pozivamo da se organizuju i reše ovaj problem na jedinstven način – hitnim zahtevom RFZO, kojim bi se zahtevalo da se ustanovama hitno opredele dodatna sredstva za ovu namenu.

Molimo sve direktore, pravne službe ustanova i druga nadležna lica da ne dovode u zabludu zaposlene, a zaposlene upućuemo na PKU i pozivamo da nam se obrate ukoliko im je potrebna pomoć u ostvarivanju interesa i zaštiti njihovih prava.