Pravo na isplatu penzija

Rasprostranjeno je mišljenje da za zastarevanje penzija važe opšte odredbe iz Zakona o obligacionim odnosima, što je nepovoljno za penzionere, a i neosnovano. U prvom članu tog zakona piše da njime „uređuju se obligacioni odnosi koji nastaju iz ugovora, prouzrokovanja štete, sticanja bez osnova, poslovodstva bez naloga, jednostrane izjave volje i drugih zakonom utvrđenih činjenica“. On ne uređuje penzijsko osiguranje. U njegovom članu 371 propisano je „potraživanja zastarevaju za deset godina, ako zakonom nije određen neki drugi rok zastarelosti“, a zastarevanje penzije jeste određeno drugim zakonom.

Član 70 Ustava Srbije posebno je odredio da „penzijsko osiguranje uređuje se zakonom“ i Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju je to uređeno. U članu 2 precizirano je „uređuje se obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje“, a u članu 5 da „prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja stiču se, ostvaruju i koriste pod uslovima i na način utvrđen“ tim zakonom i to „zavisno od dužine ulaganja i visine osnovice na koju je plaćen doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje i uz primenu načela solidarnosti“. Rešenjima fond određuje mesečne penzije.

Taj zakon nije propustio ni da posebno reguliše zastarevanje, pošto je u drugom stavu člana 6 propisao „prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ne zastarevaju, osim prava na potraživanja dospelih a neisplaćenih iznosa u slučajevima utvrđenim ovim zakonom“. Prava iz penzijskog osiguranja na mesečne penzije utvrđena su od strane fonda za penzijsko osiguranje i za potraživanja dospelih a neisplaćenih iznosa penzija nigde u tom Zakonu nije propisna nikakva zastarelost. Izričitim propisivanjem nezastarevanja isplata penzija od strane zakona koji reguliše penzije, isključena je za penzionere nepovoljnija i pogrešna primena odredbi o zastarevanju iz Zakona o obligacionim odnosima, zar ne?

Zakon o penzijama je samo na jednom mestu u članu 208 pomenuo zakon o obligacionim odnosima da se on primenjuje na naknadu štete pričinjenu fondu nezakonitim i nepravilnim isplatama penzija, ako zakonom o penzijama nije drugačije određeno. Da je zakonodavac nameravao da i o zastarevanju penzija važi bilo koja odredba zakona o obligacionim odnosima, to bi takođe izričito odredio, a nije te za penzije važe samo odredbe o zastarevanju iz zakona koji ih reguliše..

Vreme je da se i Fiskalni savet izjasni o odredbi člana 173 zakona o penzijama, koji propisuje „Republika je garant za obaveze fonda za ostvarivanje prava po osnovu obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja (državna garancija)“. Da li je i državna garancija zaista garancija? A advokate, naše branioce prava, molim da zastarevanje isplate neisplaćenih penzija ospore, ili ospore gorenavedeno.

Autor je penzioner