Profesore, promašili ste temu

Pošto ste postali veoma haotični u pisanju, slučajno ili namerno ne znam, podsetiću vas hronološki na važne tačke naše polemike.

Prvo reagovali ste na peticiju koju je pokrenula organizacija Lekari i roditelji za nauku i etiku, koja u centru svog fokusa nema vakcinaciju, već bezbednost dece i, s obzirom na to, želi svojom aktivnošću da upozna javnost da je opasno odstupati od MEDICINE ZASNOVANE NA DOKAZIMA kada to nekim belosvetskim mangupima padne na pamet. Tom prilikom ste, profesore Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Novom Sadu, potpisnike ove peticije prozvali i izneli veoma negativnu konotaciju njihovog časnog angažmana s ciljem da se odbrane zlatni standardi medicinske prakse. Odgovorila sam u ime organizacije, jer iako nisam lično bila angažovana kada je peticija pisana, mislim da je skretanje pažnje sa suštine i cilja, na način literarnog izražavanja, zamka koju bi građani ove zemlje trebalo da izbegnu.

Nakon toga vi ste objavili drugi tekst u dnevnom listu Danas gde ste, suočeni sa rastućim trendom potpisivanja peticije, prozvali institucije ove zemlje i javno ih pozvali da „reaguju“ i kazne one koji su se drznuli da se suprotstave vašoj kreaciji budućnosti ovog društva, gde će svi poslušno saginjati glave i boriti se za „hleb svoj nasušni“ bez obraza, bez ideja, bez časti, bez slobode… Opet sam odgovorila u ime organizacije Lekari i roditelji za nauku i etiku, kako bih vam jasno stavila do znanja da prepoznajemo vaš stil „spinovanja“ javnosti i da u ovoj zemlji postoje intelektualci kojima su obraz, čast i SLOBODA još uvek svete vrednosti i koji su spremni da se za njih bore i izbore. Tom prilikom sam objasnila kako menjate ulogu „lošeg policajca“ u ulogu „dobrog policajca“ jer ste bili spremni da profesorima, potpisnicima peticije, oprostite smatrajući ih „zalutalim“ u te, za vas, „opasne vode“ časti i nepokornosti.

Dalje, suočeni sa polemičnim diskursom koji ne dozvoljava manipulaciju u kojoj ste, priznajem, veliki stručnjak, napisali ste članak u kom ste se, u nedostatku drugih argumenata za vođenje časne polemike, obrušili na moju ličnost. Taj tekst sam, uprkos sadržaju koji je ispod svakog intelektualnog nivoa, pažljivo pročitala i odgovorila na svaku vašu rečenicu argumentovano i nadasve strpljivo. Ovom prilikom vas upozoravam da pazite šta ubuduće pišete, jer sve što ste napisali i što ćete napisati, može se iskoristiti protiv vas na sudu.

I ovim tekstom koji je objavljen 6. septembra 2021. u dnevnom listu Danas ste skrenuli sa osnovne teme i otišli u područje „ličnog obračuna“. Ispod časti mi je da se lično obračunavam sa čovekom koji je u penziji i koji nosi lepe uspomene na vremena prošla, a uz to želi da polemiše o medicinskoj disciplini o kojoj ne zna mnogo.

S obzirom na to da ste potpuno ispali iz konteksta prvobitne polemike, skrenuću pažnju javnosti samo na važne stvari.

Svaki lekar opšte medicine koji poseduje licencu može da leči kovid 19 sa upalom pluća svim naučno potvrđenim metodama koje su mu na raspolaganju; pacijenti se obraćaju lekarima u koje imaju poverenja. Lično uvek bih pre otišla lekaru koji misli svojom glavom nego onom ko slepo sledi protokole koji su uvek samo PREPORUČENI, a nikada obavezujući, jer je pluralizam u nauci, pa i u medicini, odavno prisutan.

Iz ove priče želim da najšira javnost pre svega razume da je OPASNO sirovu nauku pustiti da uđe u život. Nauka ne donosi direktno sigurnost i boljitak. Nauka donese naučna otkrića. Postoje brojne provere kojima se ta otkrića podvrgavaju pre nego što im se dozvoli da uđu u život i praksu. Rigorozna provera tih otkrića ima zadatak da izdvaji primene istih koji DOKAZANO nisu štetne za civilizaciju. Svedoci smo brojnih zloupotreba naučnih otkrića. Na primer, otkriće atomske energije je civilizacijska tekovina, ali svi znamo da su atomske bombe zloupotreba ovog naučnog otkrića. Takođe, genetski inženjering je fantastično naučno otkriće i civilizacijska tekovina, ali isto tako svi znamo da je genetski modifikovana hrana (GMO) jedna vrsta „otrova“ za organizam. Otkriće raznih hemijskih sredstava koja uništavaju mikroorganizme takođe se smatra naučnim napretkom, ali svi znamo da se njihova primena u pesticidima sada smatra opasnom i ukida se u celom svetu. Na tlu medicinske nauke, takođe, postoje dalekosežna istraživanja od makrobiotske ishrane do projekta Fizioma, ali nijedno naučno otkriće ne sme sirovo ući u život, u praksu dok se ne potvrdi jasno njegova efikasnost, a pre svega njegova bezbednost.

Zlatni standard medicinske prakse je do sada bio da svako sredstvo namenjeno za masovnu upotrebu u formi leka mora da prođe dugoročna ispitivanja. Nijedan novi lek koji nema makar dvostruko slepe, randomizovane, placebom kontrolisane dugoročne studije, nema naučno minimalno relevantne podatke na osnovu kojih se može smatrati bezbednim. To znači da je upotreba Fajzer „vakcine“ sada, dok još nemamo rezultate dugoročnih kliničkih studija, medicinski eksperiment. Sve roditelje koji žele da njihova deca budu deo eksperimenta, što je legalno, podsećam da prema Zakonu o zaštiti prava pacijenata Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br.45/2013 i 25/2019 – dr. Zakon) član 25, treba da traže potpisivanje ugovora sa zdravstvenom organizacijom koja sprovodi ovaj eksperiment o nadoknadi eventualne štete prouzrokovane eksperimentalnom „vakcinacijom“. Posebno je važno uneti u ugovor klauzulu o doživotnoj renti u slučaju nastanka invaliditeta nakon primljene doze eksperimentalne „vakcine“, jer roditelji neće večno živeti.

Takođe, javnost treba da zna da svi podaci koji su prijavljeni preko Agencije za lekove i medicinska sredstva, a tiču se štetnih posledica vakcinacije koje preko sajta Agencije prijavljuju pacijenti i lekari, direktno pune baz Svetske zdravstvene organizacije bez prethodnog uvida naših stručnjaka. Da li ovo znači da država Srbija nema kompetentne epidemiologe koji bi mogli objektivno da sagledaju stanje nakon vakcinacije i da obrade ove sirove podatke? Pitam i Vladu Republike Srbije i Institut za javno zdravlje Republike Srbije, zašto se ovi osetljivi podaci izvoze iz zemlje bez mogućnosti da ih pre toga analiziraju naši epidemiolozi? Činjenica je da naši stručnjaci nemaju uvid u neželjene efekte nakon vakcinacije protiv kovida 19. Da li ovo može da ima veze sa bezbednošću zemlje, o tome treba pravnici da razmisle i daju odgovor.

Na kraju insistiram da me uredništvo potpiše isključivo kao dr Lenka Tenžera (kao što je pisalo i na rukopisu mog prethodnog odgovora). Verujem da je uredništvu nivo mog teksta zazvučao dovoljno autoritativno kada su me potpisali na način na koji su to uradili. Ja sam pre svega lekar koji savesno leči svoje pacijente i koji isto tako časno, sa mnogim svojim kolegama koji su potpisnici peticije čiji je cilj da zaustavi ovaj „provakcerski“ eksperiment nad decom, učestvuje u obaveštavanju naroda i relevantnih institucija o situaciji koja preti da izmakne kontroli ukoliko dozvolimo ljudima poput vas da „vedre i oblače“ javno mnjenje. Zdravstveno prosvećivanje je zadatak svakog lekara. Dok medicinska nauka napreduje u raznim pravcima, neophodno je sačuvati zlatne standarde provere svega onoga što se preporučuje kao lek/vakcina. Ovde nije problem vakcinacija per se, već činjenica da se propagira davanje nedovoljno proverenih „vakcina“ deci u Srbiji, vakcina o čijoj se bezbednosti nedovoljno zna. Zbog tog problema, problema EKSPERIMENTA NAD DECOM, lekari i roditelji su digli glas. Verujem da će svi časni ljudi koji shvataju opasnost „naučnog eksperimenta“ nad najmlađom populacijom i koji zastupaju stav da se primena naučnih otkrića MORA PROVERAVATI, te da ništa nije preče od života, a posebno života dece, da nam se pridruže i potpišu peticiju STOP DISKRIMINACIJI I VAKCINACIJI DECE EKSPERIMENTALNOM VAKCINOM.

(STAVOVI IZNESENI U OVOM TEKSTU NISU NUŽNO STAV REDAKCIJE DANASA, VEĆ DEO VIŠENEDELJNE POLEMIKE IZMEĐU AUTORKE I PROFESORA ZORANA RADOVANOVIĆA.)