Foto: DanasVodio sam poslednjih godina žučne i često razvučene polemike sa neistomišljenicima, od Ljiljane Smajlović, Svetislava Basare i Tomice Milosavljevića do raznih (da ih ne imenujem) protivnika vakcinacije, falsifikatora podataka o raku i „uranijumskih svedoka“.
Prvi put sam u situaciji da se raspravljam sa kolegom koga cenim i sa kojim se obično bezrezervno slažem.
Profesor Živić i ja bismo mogli da se nadgornjavamo u ocenama ko je bespoštedniji u kritici ovog režima, odgovornog za stavljanje jarma Srbiji na vrat. Obojica uporno ukazujemo da je to ista ekipa koja nas je i 1990-ih povlačila u bezdan. Verujem da bi rezultat poređenja naših napora bio nerešen, mada dopuštam da je moj kolega povremeno bivao oštriji od mene.
Šta nas je, onda, zavadilo? U pitanju je jedna njegova nezgrapno sročena rečenica (“ … šta kažu naši stoletni epidemiolozi koji za silne godine nisu uspeli da iškoluju naslednike dovodeći svoj kredibilitet u pitanje“). Morao sam da reagujem jer me u starosti ispunjava zadovoljstvom svest da sam u pedagoškom pogledu postigao više nego što mi je izgledalo da je moguće, a mnogo vremena posvetio sam i prosvetiteljskom radu. Uostalom, to mi je, kao preventivcu, „u opisu posla“.
Kolega Živić u svom poslednjem javljanju navedene činjenice ne osporava. Ostaje mi da ga, kad dođe u Beograd, pozovem na kafu i prijateljsko ćaskanje.
Autor je epidemiolog, penzionisani profesor Medicinskog fakulteta
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
