Prvi sam tražio uvođenje vanrednog stanja

Međutim, s obzirom da sam ja prvi u zemlji tražio uvođenje vanrednog stanja 11. marta 2020, smatram se takođe prozvanim.

Mislim da je to bila sudbonosno pravilna odluka u momentu biološke pretnje nepoznatog porekla za celu zemlju i proglašene pandemije 11. marta 2020. od strane SZO.

Statistika je sjajno oružje s kojim se može dokazati sve i ništa. Ne znam kakve veze ima profesor Alemka Markotić iz Zagreba sa Srbijom da bi je navodila kao negativan primer nečega, ali jesam zainteresovan za mišljenje profesora Radovanovića da smo najgore prošli u regionu sa kovidom 19. „Imali smo najrigoroznije mere, a najvišu stopu obolevanja.“ Ah, ta statistika! Pa šta je za jednu državu važnije, stopa obolevanja ili stopa smrtnosti od jedne zarazne bolesti? A stopa smrtnosti od kovida 19 za Srbiju na milion stanovnika je 27. U Mađarskoj je 49, BiH 43, Severnoj Makedoniji 53, Sloveniji 51, a Rumuniji 60. Konferencija za štampu 26. februara 2020. jeste bila promašaj, jer se nije u tom momentu dobro predvideo tok događaja.

Ali kada su događaji krenuli, a posebno kada je SZO proglasila pandemiju 11. marta 2020, svi potezi Kriznog štaba mislim da su bili adekvatni i u skladu sa principom predostrožnosti. Jer, smrtonosna zarazna bolest koja se zapanjujuće brzo širila, bila je uzrokovana nepoznatim agensom na koji ne postoji otpornost u svetskoj populaciji i ne postoji vakcina.

Dakle, pretnja je bila jednaka biološkom napadu na zemlju i tada se u skladu sa članom 200 Ustava Republike Srbije proglašava vanredno stanje.

Profesor Radovanović se poziva da „po članu 52 Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti  ministar (Lončar) može da naredi zabranu okupljanja, ograničenje kretanja, zabranu ili ograničenje putovanja“. Ministar Lončar da naredi sve to usred predizborne kampanje u Srbiji? Baš bi me zanimalo kako bi na to reagovao recimo poslanik Obradović.

Ministar Lončar da zatvori sve granice Srbije i da uvede policijski čas? Što bi rekli naši klinci, to bi moglo, ali samo u snovima. Da ne govorim o ispražnjenim rafovima u samoposlugama, kakve smo viđali u drugim zemljama, a u Srbiji ne.

Dr Kon i te kako ispravno misli kada kaže da su neophodne nabavke daleko efikasnije obavljene u uslovima vanrednog stanja. On to govori iz iskustva, poredeći ovu pandemiju sa pandemijom svinjskog gripa 2009. godine, kada je takođe bio u kriznom štabu.

U zaključku mislim da bismo da Srbija nije pravovremeno uvela vanredno stanje i primenila rigorozne protivepidemijske mere u skladu sa principom predostrožnosti imali epidemiološki i politički haos u zemlji, destabilizaciju, socijalne nemire i katastrofalnu smrtnost od kovida 19.

Autor je redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu