Rajko Đurić mi je otvorio oči

To bih još nekako i podneo, ali potom navodi i razloge svog razočarenja. Moj otac mu je u maju 1991. tobože rekao da je „Milošević najveći heroj srpstva“. Za mene to predstavlja veliko iznenađenje. Tolike godine je Predrag Palavestra to divljenje lukavo krio od svoje porodice, prijatelja, bliže i dalje okoline.

Naprotiv, u svakoj prilici i po svaku cenu se vrlo kritički izražavao o Slobodanu Miloševiću i njegovoj vlasti. I to mu još nije bilo dovoljno, nego je taj svoj kritički stav perfidno iznosio i u javnost, pisao i aktivno javno delovao, sastavljao i potpisivao peticije protiv rata, Miloševićevog režima, nacionalizma, (recimo baš te iste 1991, i to pre sudbonosnog Đurićevog maja), penjao se po česmama, govorio studentima, učestvovao u protestnim šetnjama, davao intervjue domaćim i stranim novinarima… Objavio je i „Gola fakta“ (što će reći zbirku proverljivih dokumenata, bez komentara). Čak i neke knjige o nužnoj kritičkoj ulozi intelektualca u javnosti. Sve nas je, međutim, kako nas Đurić uverava, Predrag Palavestra vešto obmanjivao.

Samo je njemu – Rajku Đuriću, svom tajnom ispovedniku, za koga nismo ni čuli ni znali – otvorio dušu i kazao kako je Milošević heroj. Ko zna šta mu je još sve rekao, nego je srećom g. Đurić vrstan novinar i besprekoran džentlmen, pa valjda neće da iznosi neproverljive priče koje mu je navodno saopštio neko ko više ne može da mu odgovori i odbrani se od laži. Zar ne?