Razlika između nas i takozvane opozicije

Sve opcije koje bi učestvovale na lažnim i nameštenim Vučićevim izborima u stvari legitimišu diktaturu režima, da i sutra vlada kriminalom, trguje Kosovom, pljačka Srbiju i rasprodaje našu zemlju, vodu i vazduh. Oni za nas nisu nikakva opozicija.

Bojkot prošlih izbora je odvojio žito od kukolja.

Odbijamo svako svrstavanje našeg pokreta uz Sašu Radulovića, Vučićevog ministra bez principa, koji bi zarad cenzusa bio i za vakcine i protiv njih, i za i protiv migranata, i za i protiv SAD; ili Miloša Jovanovića, koji glumeći opoziciju i u saradnji sa Nikolom Selakovićem uništava DSS, a sa svojih jedan odsto glasova dobija više medijskog prostora nego Vučić.

Kako možemo biti u istom košu sa onima koji su se pre samo šest meseci polakomili na Vučićevu „bućku“ od tri odsto, pristajući da igraju u prevarnoj igri legitimizacije Vučićevih oktroisanih izbora?

Zato mi nemamo ništa zajedničko ni sa Čedama, Čancima i Čomićkama, Zelenovićima i pokretima i forumima „slobodnih građana“, „zavetnice“ i „srpske desnice“, Šešeljima i „suverenistima“, „udesima“ i ostalim „jedinicama od pet miliona“, koji bi i danas učestvovali na izborima, samo kada bi bili raspisani, iako se uslovi nisu promenili ni za jotu. Iz istog razloga, svi oni iz vlasti ili opozicije, koji danas ili sutra pristanu da učestvuju u još jednoj ovakvoj šaradi postaju Vučićevi saučesnici u uništavanju Srbije: nebitno da li su na prošlim izborima bili bojkotaši ili ne.

To je stvar principa i dostojanstva.

Zato, ponavljam, „Oslobođenje“ ni u snu neće izaći na takve „izbore“, već će učiniti sve da i fizički spreči njihovo održavanje, a ja ću lično da stanem na čelo tih građana.

Svako ko bi učestvovao na takvim lažnim izborima, legitimišući ih i dajući lažnom pobedniku nekakav falsifikovani legitimitet da sutra menja Ustav Srbije i dovrši izdaju Kosmeta i rasprodaju vazduha, vode i srpske zemlje belosvetskim hohštaplerima ne samo da za mene nije nikakva opozicija – nego je, podjednako, izdajnik, pa zvao se on Aleksandar Vučić, Dragan Đilas, ili se odazivao na neko treće ime!

Mi se ne borimo za vlast, već da istu smenimo, ne obećavamo nikome posao ili funkciju, nemamo ličnih i uskopartijskih interesa – i to je razlika između nas i ostalih koji bi samo iz tih i takvih interesa želeli da ućare tri ili četiri odsto.

Pokret Oslobođenje nije nikakav „pokret desnice“, a nije ni „opozicioni“.

Mi smo opštenarodni i nadstranački pokret, koji želi da ovu zemlju oslobodi mafije, kriminala, izdaje i nedemokratije, oličenim u vlasti Aleksandra Vučića i mafijaške organizacije zvane Srpska napredna stranka.

Prva tačka prepoznavanja između nas i onih koji bi mogli da sarađuju sa nama u politici jeste da li ta druga strana podržava ovaj cilj oslobođenja Srbije.

Zato u našem pokretu ima mesta za sve političke ideologije i opcije podjednako, bili oni iz redova opozicije ili vlasti, uz još jedan uslov, našu „Mažino liniju“: da li rušenje Vučića vide kao način za zaustavljanje pogubne politike priznavanja okupacije KiM ili, daleko bilo, kao metod za ubrzavanje bezglavih međunarodnih integracija po cenu odustajanja od KiM?

Sa potonjima ne sarađujemo.

Režim na promenu stanja može naterati samo snaga naroda iskazana kroz dobru, odlučnu i jasnu organizaciju.

Svako učešće na izborima da bi se namirili kratkoročni uskopartijski interesi samo produžava život režimu, a naš pokret će uvek biti sa onim delom naroda kome je važno da izbori budu slobodni, pošteni i bez pritiska na birače.

Pa makar nikada ne učestvovali u drugačijim. Isto važi i za moju predsedničku kandidaturu – ako odlučim da se kandidujem, možete biti uvereni da će to značiti samo jedno – da je Srbija slobodna i da, konačno, ima slobodne demokratske izbore.

Autor je predsednik Oslobođenja