Reakcija direktora RZS-a na tekst o cenama poljoprivrednih proizvoda 1Foto: Beta/Milan Timotić

Direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević, reagovao je na tekst objavljen na portalu Danasa pod naslovom „Poljoprivredni proizvodi poskupeli i do 50 odsto: Jedna vrsta voća ove godine jeftinija”.

Reakciju prenosimo u celosti:

U tekstu „Poljoprivredni proizvodi poskupeli i do 50 odsto: Jedna vrsta voća ove godine jeftinija”, navedene su cene iz saopštenja Republičkog zavoda za statistiku (CN 30) o cenama na malo poljoprivrednih proizvoda u pojedinim opštinama Republike Srbije za prvu sedmicu oktobra 2023. godine, koje autor koristi za paušalne i pogrešne ocene o cenama poljoprivrednih proizvoda i promenama ovih cena u odnosu na oktobar 2022. godine. Autor je očigledno poredio dva saopštenja RZS-a, iz 2022. i 2023. godine, ali na potpuno neregularan i pogrešan način sa, naravno, pogrešnim zaključcima i ocenama.

Najpre, autor kao reprezentativne cene za Republiku Srbiju proizvoda selektivno i svojevoljno koristi cene u pojedinim opštinama (najčešće u Beogradu) bez navođenja o kojoj je opštini reč a zatim poredi sa cenama istog proizvoda u drugim opštinama, opet bez navođenja o kojoj opštini je reč. Takođe, autor za neke proizvode koristi najčešću cenu a za neke najvišu zabeleženu cenu. Navešćemo samo nekoliko ilustrativnih primera ove „papazjanije” od podataka i pogrešaka koja može ukazivati samo na dve stvari: malicioznost i senzacionalizam ili nedopustivo neznanje i nepoznavanje statističkih saopštenja i statistike cena (verovatno zapravo oboje).

Tako na primer, za cene jaja, kao najnižu cenu iz 2022. godine, autor teksta uzima cenu iz opštine Vranje od 15 dinara, iako je, zapravo, najniža cena u 2022. godini bila zabeležena u Pančevu (14 dinara). Nakon toga, autor navodi da se sada, tj. u 2023. godini, „najjeftinije jaje može naći za 19 dinara“, što je opet netačno jer je najniža cena od 14 dinara zabeležena u Zaječaru.

Autor navodi da je u 2022. godini „najčešća cena kilograma krompira bila 120 dinara” i da je „ove godine za 30 dinara skuplji” što je netačno. Najčešća cena krompira od 120 dinara u 2022. godini bila je zabeležena u Beogradu i to na pijaci, ali ne i u ostalim opštinama gde su najčešće cene na pijaci bile 80 dinara (recimo Niš, Vranje i Zaječar) i 100 dinara (Kragujevac, Novi Pazar, Smederevo). U 2022. godini cena od 120 dinara je zapravo bila najviša zabeležena cena u pojedinim opštinama (Beograd, Zaječar, Novi Pazar i dr.), ali najniža cena je bila, recimo, u Vranju i iznosila je 70 dinara.

Za cenu pasulja autor navodi da je cena u prvoj nedelji oktobra 2023. „varirala od 350 do 500 dinara” i nepoznato je kako je utvrdio ovaj „raspon”, budući da su se cene pasulja kretale od najniže od 258,99 u Valjevu, do najviše 700 dinara u Novom Pazaru. Cena od 500 dinara koju pominje autor je, po svemu sudeći, najviša cena u Beogradu, dok je zaboravio da navede da je najniža zabeležena cena pasulja u Beogradu iznosila 299,99 dinara.

Slično, kada je reč o siru, autor tvrdi da je „ove godine poskupeo za oko 20 dinara” i svoju ocenu o rastu cena zasniva poredeći podatke za Beograd tj. najnižu cenu iz oktobra 2022. godine (350 dinara) i oktobra 2023. godine (370 dinara). Autor dodaje da sir „u proseku košta 500 dinara” i nepoznato je na koji način je došao do ovog „proseka” i da li je reč o republičkom proseku ili o nekakvom izvedenom proseku za neku od navedenih opština. U saopštenju RZS-a koje autor koristi nisu date prosečne cene, već najčešće cene u gradu, prodavnicama i na pijaci, kao i najniža i najviša zabeležena cena.

Kada je reč o svežoj ribi, autor tvrdi da su „cene veće za 140 dinara“, koristeći rast cene ribe u Beogradu i opet kao reprezentantivnu cenu za celu Srbiju uzima cenu sveže ribe u Beogradu od 750 dinara (iako je najniža cena ribe zabeležena u Nišu od 659,99 din). Takođe, u pojedinim opštinama kao što su Pančevo, Sremska Mitrovica i Subotica nije došlo do rasta najčešće cene ribe, tako da je autorov zaključak o rastu cene od 140 dinara – netačan.

Autor za cenu kajmaka, po svemu sudeći, opet uzima najčešću cenu u Beogradu (1200 dinara), iako su u pojedinim opštinama zabeležene niže cene, recimo u Kragujevcu (1000 dinara), Novom Pazaru i Subotici (1100) itd. I opet, na osnovu kretanja najčešće cene u Beogradu, izvodi pogrešan zaključak o ceni kajmaka u celoj Srbiji.

Kao i ranije, pozivam neuke, neupućene novinare koji bi hteli bez iskustva i stručne potkovanosti da se upuste u sofisticiranu metodologiju cena, da se pre puštanja u štampu ovakvih „instant“ statističkih analiza, najpre obrate RZS-u kako bismo im pružili adekvatnu pomoć i kako bi izbegli ovakve „papazjanije“ od grešaka i netačnih podataka.

***

Odgovor redakcije u sutrašnjem broju.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari