Reakcija Vukosavljevića na tekst u Danasu: Habitat za hor

Nisam imao nameru da se bavim „Danasovim“ tabloidnim naduvavanjem nepostojećeg problema, ali kada se pređu sve granice onda valja i reagovati.

Zaprepašćuje me činjenica da zagrcnuti novinar „Danasa“, po nalogu urednika ili iz svoje pameti, neprestano propušta da čitaoce obavesti o tome šta je njegov (redakcijski?) miljenik i štićenik Sejdinović izjavio u takozvanoj „anketi“. Podsetiću ih zato ja. Nedim Sejdinović je, kako je to neselektivno i neprofesionalno objavio „Danas“, pored ostalog izjavio da je moje „pismo“ ….“odraz mog ljudskog FUKARLUKA“. Dakle, Sejdinović je građanina ove zemlje i pri tom ministra u vladi nazvao „fukarom“.

Ako to za vrle novinare „Danasa“, urednika rubrike i glavnog urednika nije uvreda, onda smo u problemu sa pojmovima i definicijama, a o profesionalnoj savesti da i ne govorimo. Kao što je poznato, rečnici nas uče da je pojam „fukara“ u osnovnom arhaičnom značenju pogrdan i znači „prost, bedan čovek, iz najnižeg društvenog sloja“.

Poznato je i da u svakodnevnom govoru taj pojam već odavno ima izrazito uvredljivo značenje i to „propalica, bednik, nikogović, ološ, protuva, probisvet…“ i slično. Jasno je da se radi o najtežoj mogućoj uvredi, ali, gle čuda, redakcija „Danasa“ i novinar već danima falsifikuju činjenice i obmanjujući javnost pokušavaju da sakriju Sejdinovićeve reči. Naravno, istu prevaru čini i malobrojna ideološka falanga na Tviteru i sve onda dobija obrise jedne orkestrirane hajke.

Ponavljam, moguće je da i u pojmovniku novinara i redakcije „Danasa“ izrazi „fukara i fukarluk“ uopšte nemaju uvredljivo značenje, pa za potrebe te pretpostavke mogu da ponudim jedan mali eksperiment. On bi mogao da glasi npr. ovako: „Pozivam fukaru iz redakcije lista „Danas“, fukaru Ramača, Tviter fukare Lutovca i Pajtića, totalnu i univerzalnu fukaru Teofila Pančića i sve druge fukare iz Vojvođanskog kluba, da se urazume i prestanu da me kleveću“.

To bi po ponuđenom tumačenju „Danasa“ i njegovih učesnika u „anketi“ bio politički i moralno prihvatljiv vokabular. Međutim, jasno je da nije i da se radi o vulgarnom pokušaju falsifikovanja istine i indukovanja afere ni iz čega. „Fukara i fukarluk“ bili su, jesu i ostaće prostački i uvredljivi pojmovi i kada bivaju upotrebljeni zaslužuju i doličan odgovor ili tužbu sudu.

Kada je reč o mojim „teškim uvredama na račun Grujice Spasovića“, kako to patetično ponavlja J. Diković, predlažem da mi neko navede i objasni šta je tu bilo ili može biti uvredljivo i po kom kriterijumu. Moje je pravo da mislim da je tokom karijere Spasović uglavnom pisao loše članke i davao loše izjave. Imam li pravo na to, vrli branioci Spasovićevog lika i dela?

Takođe, mislim da je Spasović u dobrom delu svoje mladalačke karijere, sve do devedesetih i okretanja ćurka, bio komunista i još gore, titoista po ubeđenju pa sam i ocenio, ispravno ili pogrešno, da duboko u sebi žali za tom epohom, zbog čijeg nestanka sam mu izjavio „saučešće“.

Gde se tu kriju „teške uvrede na račun Grujice Spasovića“? Koju i kakvu ideološku i političku cenzuru žele da sprovode urednici i novinar „Danasa“? Da li sam propustio da saznam da postoji neki „Zakon o zaštiti lika i dela G. Spasovića“? Onaj o „Titovom liku i delu“ je valjda prestao da važi…ili se varam?

Što se Sejdinovića tiče, stvar je takođe jednostavna i suprotna onome što zapenušano tvrde „Danas“ i profesionalni hor Tviter klevetnika u vidu zanata. Sejdinović je već dugi niz godina poznat po brojnim teškim uvredama i klevetama koje iznosi na račun predsednika države, premijera, ministara u vladi, medijskih poslenika koji mu nisu po volji i svih drugih institucija, pojedinaca ili tema za koje proceni da nisu po volji njegovim sponzorima i nalogodavcima.

Javnost se već nekako i navikla na ovog nesrećnika pa uglavnom prelazi preko toga, posmatrajući Sejdinovića sa sažaljenjem i ignorišući ga. Ja sam prvi put reagovao na polemički način i bez „uvreda“ koje se „Danasu“ i toj školici mišljenja priviđaju. Svi smo mi ljudi delovi faune, svakako ne flore, i to je stvar koja se uči u osnovnoj školi. „Stanište“ ili habitat imamo takođe svi.

Moje je npr. u Beogradu i u uobičajenom radnom okruženju, a ono za koje sam mislio da bi Sejdinoviću prijalo je upravo varoš u kojoj živi i teme od lokalnog značaja, a ne one „velike“ političke o kojima skoro pa ništa ne zna. I eto, toliko o staništu i fauni, toliko o ironiji u polemici koja je započela Sejdinovićevom uvredom i toliko o nasilnom indukovanju nepostojećeg „skandala“.

Na svu sreću, u ovoj zemlji postoji veliki broj medijskih poslenika koji profesionalno i odgovorno obavljaju svoj posao pa ovaj tabloidni nasrtaj „Danasa“ na mene više predstavlja izuzetak nego pravilo, čak i u poslovanju samog „Danasa“.

Medijskim i političkim lešinarima kao što su Sejdinović, Ramač, Pajtić, Lutovac i Pančić predlažem opuštanje uz molitvu ili meditaciju. Od volje im.