Režim gubi posle bojkota

U onoj skupštini u kojoj se glasa na zvonce, u kojoj na svaku kritičku reč dobijate isključenje mikrofona i kazne.

Nešto nisam siguran da birači koji nisu usmereni na SNS i SPS to žele u ovom trenutku, a posebno ne ako je cena pristanak na ovakve političke okolnosti.

Kao peto, gospodin Jakšić se pita zašto je opozicija obustavila tek otvorenu borbu u prisustvu evroparlamentaraca.

Zato što je to prisustvo imalo jedan jedini cilj – da se deo opozicije izvuče na izbore uz kozmetičke izmene kakve smo i dobili.

Ne samo kozmetičke nego i minimalne.

Siguran sam da je gospodin Jakšić veoma dobro upućen kako je jedno takvo posredovanje izgledalo u Severnoj Makedoniji i siguran sam da je opozicija trebalo da zahteva takvo posredovanje od početka 2019. godine i da sada i dalje treba da insistira prvo na „Pribe izveštaju“, a onda i na takvim pregovorima.

Aktivnosti i izjave Tanje Fajon i Vladimira Bilčika pokazuju da razumeju probleme u Srbiji i bojkot-opozicija mora na njih da računa.

Kao šesto, tvrdi se da je bojkot pasivizacija, bekstvo od realnosti, defetizam, status kvo i predaja Srbije vladajućoj koaliciji do narednih izbora.

Kaže i da ne vidi razlog da vlast bilo šta radi na poboljšanju izbornih uslova kada joj niko ne dahće za vratom.

Ja bih rekao da je bojkot upravo sve obrnuto.

Pristajanje na ovakve političke okolnosti bi značilo pristajanje na sve i pasivizaciju u ušuškanosti u parlamentu.

Bekstvo bi bilo prepustiti građane pritiscima i ucenama bez da se borite protiv toga, status kvo bi upravo bio izlazak na izbore, glumljenje normalnosti i davanje legitimiteta takvom obrascu vođenja politike i ove naše Srbije.

Izlaskom na izbore pristajete na sve to.

Zato je Vučić do sada bio faktor mira i stabilnosti, zato je posle svakih izbora režim imao sve više autoritarnih crta i metoda, upravo jer je opozicija pristajala na to i davala legitimitet svemu.

Zašto bi Vučić pristao na poboljšanje izbornih uslova kada su i ovakvi dovoljni opoziciji da učestvuje na izborima i da zajedno sa vlašću glumi normalnu državu?

E, kada svi shvate da ne živimo u normalnoj državi i da je Srbija država konstantne političke krize usled bojkota – onda se možda izborni uslovi pod pritiscima i poprave.

Dalje, sedmo, gospodin Jakšić se poziva na Ipsosovo istraživanje i procenu da će na izbore izaći preko 50% birača i da je zbog toga bojkot krah u najavi.

U poslednjih godinu dana ne verujem nijednom istraživanju rejtinga ili izlaznosti u Srbiji, ne zbog toga ko ih radi, već zbog toga što smatram da je gotovo nemoguće „uhvatiti“ raspoloženje i stavove građana u ovakvim političkim okolnostima.

Ipak, kada je već tu, žao mi je što nije pogledao nalaze istraživanja koje je radio FPN, a koje je kolega Vučićević predstavio na N1, a koji kažu da birači opozicije u velikoj većini podržavaju bojkot.

Opet kažem, teško je danas verovati istraživanjima isključivo zbog gorenavedenih stvari, ali ako se već potežu brojke, onda ja ističem ove brojke.

Kao osmo, gospodin Jakšić se poziva na zaključke uglednih svetskih politikologa koji smatraju da u zemljama izborne autokratije kakva je naša – strategija bojkota više šteti demokratiji nego što joj pomaže i da učešće u izbornom procesu i pod neravnopravnim uslovima donosi više koristi od bojkota.

Delom bih se saglasio sa autorom teksta kome odgovaram oko definisanja režima u Srbiji, ali bih pre Srbiju nazvao hibridnim režimom – kompetativnim autoritarizmom gde su nas svetski politikolozi Levicki i Vej i smestili u svom tekstu iz 2020. godine u prestižnom Journal of Democracy.

Voleo bih da čujem na koje svetske politikologe se poziva gospodin Jakšić (pre svega da bih pročitao te radove) jer ono što je domaća javnost uspela da „iskopa“ (nažalost imamo ograničen pristup međunarodnim naučnim časopisima) je tek poneki rad o uticaju bojkota na hibridne režime.

Pozivam da pogledate sajt Peščanika i debatu koja se otvorila po tom pitanju, ali jedini rad koji se bavi direktnim uticajem bojkota na hibridne režime jeste rad Jana Smita – „Bojkot izbora i opstanak hibridnih režima“ u Comparative Political Studies koji je analizirao podatke o 264 režima i 107 zemalja sveta i došao do zaključaka da značajno raste verovatnoća da će režim izgubiti na budućim izborima nakon bojkota.

Tako da bih zaista voleo da gospodin Jakšić podeli sa nama radove na koje se poziva, jer ono što smo do sada pronašli od politikološke literature – daje podstrek opoziciji da izbore bojkotuje.

Deveto, gospodin Jakšić ističe da Vašington i Brisel pozivaju opoziciju da izađe na izbore, te da im se opozicija bojkotom zamera i da će Zapad iz svojih razloga (Kosovo) dati legitimitet novoj vlasti, kao i da teorija o tome da će im uskratiti podršku nije realna.

Zanimljivo je da ću ovde iskoristiti argumentaciju upravo Boška Jakšića iz gostovanja u emisiji Kontrasti na TV Al Jazeera, koje se dogodilo samo par dana pre nego što je izašla kolumna „Bojkot – krah u najavi“.

U gostovanju je rekao da je pitanje bojkota i toga zašto Zapad ubeđuje opoziciju da izađe na izbore u direktnoj vezi sa Kosovom, navodeći da se očekuje da pitanje Kosova bude rešeno što je moguće pre, možda već i ove godine, kao i da potpisivanje pravnoobavezujućeg sporazuma mora da ide u parlament, a da parlament daje legitimitet toj odluci.

Pa dalje navodi ako je to krnji parlament ili parlament bez opozicije, to onda Vučiću jako smeta, takva jedna odluka dovodi taj legitimitet pod znak pitanja. Sada ne znam šta da uzmem kao važno – da li „krnji“ parlament dovodi u pitanje takvu odluku ili ne – i da li će Zapad svakako hteti da se na taj način odluka donese?

U tom slučaju, Zapad će verovatno tražiti od Vučića da odmah rešava pitanje Kosova.

To svakako nije nešto što vlasti odgovara, a jeste nešto što Vučića izmešta iz zone komfora u kojoj je bio svih ovih godina.

Deseto, gospodin Jakšić navodi da bojkot dovodi i do unutrašnjih podela u opoziciji.

Nakon proglašenja bojkota od strane PSG-a, priča o podelama je završena, relevantna opozicija bojkotuje izbore, a ako smatra da u DS-u postoje podele oko toga – mora znati da je samo četiri člana glavnog odbora od blizu 200 glasalo protiv bojkota uz 10 uzdržanih.

Tako da je ta podela samo medijske prirode.

Mogu da se saglasim da ne treba javno prozivati one koji odluku još nisu doneli, već ih treba sačekati i ako se odluče na izlazak na izbore – ništa ozbiljnije se neće promeniti.

Ako se pak odluče za bojkot – neka budu dobrodošli i to je sve.

Uz reči sa početka, izuzetno cenim i poštujem Boška Jakšića i voleo bih da se ova polemika nastavi.

Autor je politikolog i doktorand na FPN-u