„Ne, krivi smo SAMO mi, profesori“: Reakcija na tekst „Ribnikar više ne treba da postoji“

1. Učitelji, koji rade sa decom od 1. do 4. razreda, pravi su pedagozi.

2. Oni znaju, i naučeni su da primećuju kada je nekom detetu teško, kada će da se razboli, kada je napeto…

3. Učitelji ne uobražavaju da će od školske dece napraviti „stručnjake“ i svesni su uloge škole, kako osnovne tako i srednje…

4. Nastavnici, s druge strane, dakle, ljudi koji predaju starijim razredima u osnovnoj školi i đacima u srednjoj školi vrlo često ne poseduju ni elementarne pedagoške veštine, uobražavaju za sebe da su nekakvi „stručnjaci“…

5. Ova pretenciozna halucinacija o sebi kao o nekakvim „stručnjacima“ ogleda se u ništa manje do psihotičnom terminu „profesori“, koji se u skladu sa zakonom na njih primenjuje.

6. Nastavnici u osnovnoj i srednjoj školi nisu profesori. Profesor je najviše zvanje u univerzitetskom obrazovanju.

7. To je suština celokupnog školstva na osnovnom i srednjem nivou, koje je u Srbiji još od komunističkog vremena zapušteno, a njegova fundamentalna misija je sačuvana samo kod učitelja.

8. Istraga koja je usledila nakon masakra u „Ribnikaru“ pokazala je dugu tradiciju zataškavanja nasilja, vaspitno-psiholoških deficita, katastrofalne nekompetentnosti psihološko-pedagoške službe, i zakonskih, administrativnih, moralnih i stručnih deficita uprave škole.

9. Zahvaljujući tim deficitima, bar jednim značajnim delom, bilo je moguće da se dogodi fenomen K.K. i to baš u školi „Ribnikar“.

10. Slično gore navedenom, možda je teorijski bilo moguće da se masakr dogodi i u odeljenju nekog učitelja, ali to je samo teorijska mogućnost. Masakr se nije dogodio u odeljenju bilo kog učitelja, nego u odeljenju nastavnika koji za sebe misli, i koga društvo ubeđuje da je on nekakav „profesor“, a on to nije, ne može da bude, nego naprotiv, mora da bude ono što mu društvo toleriše da ne bude: edukator i vaspitač.

11. Jasno je, posle svega, da škola „Ribnikar“ ne samo da ne treba da postoji, posle onog što je dopustila da se u njoj dogodi, sa katastrofom za 10 nevinih i 10 nevinih porodica, nego i da ta škola faktički ne može da opstane.

12. Ona je zaražena virusom zla, zločina, lošeg duha, nedostatka pedagogije, nedostatka empatije, psihološko-pedagoške nekompetentnosti i upravne neodgovornosti koje su se manifestovale i u sramotnim i poraznim izjavama i postupcima različitih aktera, različitih organa škole posle tragedije 3. maja.

13. Šta je put? Odgovor na to pitanje treba potražiti kod učitelja. Kod onih koji se zaista bave decom, kod kojih se nije dogodio zločin, koji sebe ne nazivaju „profesorima“ iako uglavnom imaju isti nivo obrazovanja kao nastavnici u starijim razredima i srednjim školama

Dakle ovako: Učitelji su CAREVI (svi do jednog), pedagozi, oni koji vole decu i razumeju ih. Dok su profesori neznalice, koje ne poseduju ni elementarno pedagoško znanje. A, izgleda ni stručno, jer je to pod navodnicima! Za razliku od (SVIH, naravno) učitelja, profesori ne poseduju empatiju, ne vide promene u svojim učenicima, sa njima nemaju komunikaciju, i uopšte su prema njima (opet SVI) – surovi. Oni imaju psihotične halucinacije o svojoj vrednosti, jer nose titulu profesora. To je njihov najveći greh. OVA gospoda fakultetski profesori koji, jelte, NISU pretenciozni, u stvari im BAŠ to i zameraju!

Naravno, da bi se istakla suština ovih nebuloza, neophodno je bilo pomenuti i KOMUNIZAM! Nema veze što je taj zaključak potpuno besmislen. U njihovoj voljenoj monarhiji, većina nije ni pohađala srednju školu, jer je obavezna osnovna trajala ČETIRI godine! Kvalitet obrazovanja u Jugoslaviji je bio na visokom nivou, i samo oni zlonamerni ga nipodaštavaju.

Istraga u Ribnikaru je pokazala sve što je u tekstu navedeno, samo ne vidim na osnovu čega su naučnici zaključili da je „Ribnikar“ izuzetak, te da se ovaj užas, baš tamo i morao dogoditi? To je super opravdanje, koje eliminiše ODGOVORNOST Države. Izjaviti kako se to NIJE moglo dogoditi kod učitelja, ne zaslužuje komentar.

Dakle, za ono što se dogodilo u Ribnikaru smo krivi MI, profesori, koji radimo u osnovnim i srednjim školama. I NIKO više!

Nisu krivi oni koji odlučuju o tome kako funkcioniše obrazovanje. Nisu krivi ni oni koji promovišu nasilje. Nisu krivi ni profesori fakulteta koji umesto tolerancije seju nacionalizam. Nisu krivi… Ne, krivi smo SAMO mi!

A možda su osim nas krivi i lekari? Zato što oni imaju titulu DR. A, nisu DOKTORI sa fakulteta.

Autorka je profesorka u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.