Samo napred, draga Suzana

Prvo, navodite kako sam, valjda neobaveštena, napisala da su novinari srpskih medija nagradu za mir „Zlatni lav“ pomešali sa nagradom Venecijanskog filmskog festivala, koja je ustanovljena pre 70 godina. Kažete: „Prvo, Venecijanski filmski festival, tzv. Mostra, osnovan je u avgustu 1932. god (za više detalja pogledati wikipediju: https://en.wikipedia.org/wiki/), znači pre 86 godina, ne 70“. Draga Suzana, pročitajte moju rečenicu još jednom, pažljivo, a potom skrolujte ka dnu link sa Vikipedije koji ste priložili. Videćete da se Zlatni lav ne dodeljuje od samog osnivanja Venecijanskog festivala, već od 1949, dakle pre gotovo 70 godina. Vi ste pogrešili, ne ja.

„Drugo, novinari je nisu pomešali sa filmskom nagradom već su preneli samo tekstove iz italijanskih medija, kojim oni najavljuju ovu dodelu“, navodite kao drugu grešku u mom tekstu. U redu, dakle, nisu pogrešili samo naši novinari već i italijanski.

„Treće, o nagradi odlučuje žiri, niko potencijalne dobitnike ne kontaktira pre nominacije, prema tome nema reči o novčanoj nadoknadi za ovu nagradu“ ovaj deo vašeg demantija odnosi se na deo teksta „zli jezici kažu da je to jedna od onih nagrada koje organizatori ponude za određenu sumu novca“. O takvim nagradama izveštavao je CINS u više navrata, pa ako pogledate te tekstove, biće vam jasno zbog čega su mnogi uvideli sličnost između brojnih novoosnovanih nagrada za sve i svašta, uz određenu finansijsku nadoknadu, sa ovom poslednjom. Nismo tvrdili da je to slučaj i sa Zlatnim lavom za mir, kojeg je dobio naš predsednik. Naprotiv. Bilo bi nam drago da čujemo nešto više o prošlim laureatima i samoj nagradi, jer podatke nigde nismo uspeli da nađemo.

Ovo „zli jezici“ odnosi se na brojne komentare na Tviteru, koje smo sublimirali, znajući da i naš predsednik rado čita te komentare pa čak ih odštampane nosi po televizijama i čita u intervjuima i na konferencijama.

Poslednji deo vašeg demantija ne odnosi se na moj tekst, već na jedan sasvim drugi objavljen u Danasu 29. oktobra 2018. Ne znam kako da protumačim vašu tvrdnju da je koleginica u tom tekstu želela da „rekonstruiše“ nemačku vladu i konstataciju „pa u cilju objavljivanja onog što želite da čujete zaboravite da Sigmar Gabrijel nije više ministar spoljnih poslova Nemačke“. Vidite, ovde je reč o grešci. Nenamernoj. Kao što je u narednom broju lista, uz izvinjenje, i objavljeno. Kao što uvek i činimo kad napravimo grešku.

To je osnovna razlika između pisanja Danasa i tabloida. Mi naše greške priznamo i izvinimo se. Sami čistimo svoje dvorište, za razliku od drugih. Ako zaista želite da se bavite lažnim vestima, mi vam za to nismo adresa. Uhvatite se ukoštac sa onima koji svakodnevno vode „specijalne ratove“ i ponavljamo, u tome ćete imati našu podršku.

Nadamo se da ste već oformili tim za tu bitku i da to nije isti onaj koji je predsedniku „doturio“ informaciju da u Americi na svakih 10 sekundi strada po jedan perač prozora. To bi bilo zaista neozbiljno. Ako vam treba pomoć, predlažem vam da se obratite Savetu za štampu. Oni godinama vode bitku sa lažnim vestima. U Srbiji postoji i portal „Fakenews tragač“, koji se takođe bavi lažnim vestima. Prema njihovim podacima, tokom 2017. godine dnevni list „Alo“ od 358 naslovnih strana, na čak 237 imao je naslove koji bi se mogli okarakterisati kao lažne ili manipulativne. U slučaju tabloida „Informer“ brojka je još veća. Na 302 naslovne strane, čak 362 puta su objavljene lažne ili manipulativne vesti. Dakle, u Informeru se svakoga dana na naslovnoj strani pojavi bar jedna lažna vest. Kada je reč o kršenju Kodeksa novinara Srbije, koje uvek vodi ka lažnim vestima, Informer ga je prošle godine prekršio 953 puta. Međutim, on je po tome tek četvrti na listi. Kodeks je najviše kršio Srpski telegraf – 1.282 prekršaja, na drugom mestu je list Alo sa 1.070 prekršaja, a na trećem Kurir sa 1.016 prekršaja. To su rezultati prošlogodišnjeg istraživanja Saveta za štampu.

Dakle, ako hoćete da se bavite lažnim vestima, evo odakle da krenete. Ne znam samo da li tu postoji neki sukob interesa, s obzirom da je reč o medijima koji od države na različitim projektima i konkursima dobijaju najviše sredstava. Ipak, verujemo da ako ima volje, ima i mogućnosti. Samo napred, draga Suzana, u borbu protiv lažnih vesti. Ponavljamo, našu punu podršku imate.

Srdačno,

Katarina Živanović, novinarka Danasa