SDU će biti radnička partija

 Istina je da smo se u pozivu na udruživanje, usvojenom na Kongresu decembra 2018. godine, kritički osvrnuli na sopstvenu prošlost, jer smo to smatrali neophodnim etičkim ulogom u artikulaciju levice danas.

U tom dokumentu smo svoje mesto i ulogu u antiratnom i antinacionalističkom pokretu 1990-ih ocenili kao herojsku, dok smo saučestvovanje SDU u privatizacionim zločinima nakon 2001. godine ocenili kao sraman deo svoje istorije.

Iako niko od ljudi koji su 2018. godine izabrani u rukovodstvo SDU nije lično saučestvovao u privatizacionim zločinima, štaviše, mnogi od nas su bili deo različitih inicijativa da ase pljačka onemogući, smatrali smo da je etički minimum za artikulaciju levice danas da se odredimo prema istoriji institucije koju predstavljamo i koju predlažemo kao mesto izgradnje leve parlamentarne snage.

Više od 100 delegata i delegatkinja usvojilo je Poziv na ujedinjenje, sa svega 8 glasova protiv i jednim uzdržanim.

Protiv okupljanja levice na temelju samokritike SDU i osude privatizacionih zločina su bili skoro isključivo ljudi koji su smatrali da takav etički minimum samorefleksije i uvida u vlastite greške nije potreban.

Nije ni čudo: teško je sebi priznati da smo dvehiljaditih godina zatvarali oči pred patnjama „tranzicionih gubitnika“, i da se nismo bunili protiv koalicije sa LDP-om i njegovog saveza sa tajkunskim kapitalom.

Dok to sebi ne prizna, manjina koja je poražena na Kongresu SDU 2018. godine prinuđena je da širi neistine o procesu udruživanja, koji se temelji na osudi privatizacionih zločina.

Takođe je neistina da SDU danas zabranjuje učlanjavanje bilo kome, a naročito ljudima koji su je ranijih decenija napuštali.

Štaviše, u SDU se poslednjih meseci uključuju između ostalih upravo i ljudi koji su je svojevremeno napuštali razočarani izdajom programskih načela.

Siguran sam da će mnogi u narednom periodu to i sami potvrditi i da će javnost imati priliku da ponovo čuje njihova časna imena povezana sa ovom partijom.

Autor je predsednik SDU