Sećanje na vojni rok u Vinkovcima

Ispred kasarne sam dobio zadatak da na nekoj proslavi u Ivankovu stojim mirno na hrvatsku himnu „Lijepa naša“, koju je komponovao Srbin Josif Runjanin, koji se rodio u Vinkovcima u kući na „lakat“. U, za tu priliku novoj uniformi, zadatak sam kažu – obavio besprekorno. U pohvalama su se isticali moji najbolji drugari Lazami Garip i Valdet Milaku, Albanci.

Sudbina,“il Bog zna, šta li je“, odredila je da 24 godine radim na Kosovu i Metohiji. Drugare iz vojske nisam sreo. Kapetan Nikolić me oslovljavao sa „magistre pederu“, danas ćeš pod punom ratnom spremom, da čuvaš klozet, da vojnici mogu mirno da se „istovare“. Osvetio sam mu se tako što kad mi je zatražio da mu mu sipam čašu vode, usuo vrelu.

Dobro se opekao. Psovao mi je majku i sve po spisku, ali se na tome sve završilo. Sećanja na to vreme su lepa, kao što je bila lepa i naša Jugoslavija. Treba uspostavljati neki red i disciplinu, u ovom nedefinisanom vremenu. Vojni rok bi pomogao, više nego ono drugo.