Simbioza apsurda 1Foto: Screenshot/Youtube

U tekstu Boška Obradovića, predsednika Srpskog pokreta Dveri, objavljenog u listu Danas 16. avgusta 2021. pod naslovom „Ako mislite da pobedite Vučića – javite se!“, realno je prikazan odnos opozicije prema aktuelnoj vlasti, međusobni odnosi opozicionih stranaka, kao i predlog kako da se istinski i zajednički deluje u cilju pobede nad Vučićevim totalitarnim režimom.

Moglo bi se, čak, reći da su Obradovićevi stavovi „Glas vapijućeg u pustinji“ (Vox clamantis in deserto), bez kojih se vladajući režim ne može smeniti na izborima koje organizuje Vučić i koje on apsolutno kontroliše.

Opoziciju u Srbiji čine brojne male stranke na čijem čelu su ljudi bez neophodnog autoriteta i podrške u široj javnosti. Pored toga, veći broj opozicionih stranaka, koje sebe smatraju ozbiljnim i uticajnijim, su izrazito prozapadne političke orijentacije.

Identične političke orijentacije su i mediji i nevladine organizacije koji podržavaju ove stranke.

Zbog svega što smo, kao narod, kroz decenije i vekove doživljavali od Zapada, veći deo srpskog naroda ne veruje u dobre namere zapadnih prijatelja i ne prihvata prozapadne političke stranke i njihove stavove.

Veći broj predvodnika ovih stranaka ne uživa poverenje šire javnosti i zbog toga što su imali značajne funkcije i u prethodnoj vlasti koja je, svojim kriminalom, korupcijom i izdajom nacionalnih i državnih interesa višestruko i dalekosežno urušila ugled, dostojanstvo i napredak Srbije i srpske nacije.

Koristeći sve te okolnosti, Vučiću nije teško da, preko svoje ogromne propagandne mašinerije, svaku akciju opozicije i njenih predstavnika i kritiku njegovog režima prikaže kao laž, izdaju i borbu kriminalaca za vlast i buduću pljačku naroda i države.

S druge strane, ovakvom propagandom, svakodnevnim i celodnevnim Vučićevim nastupima i lažima na svim medijima, kao i nastupima njegovih satrapa i poslanika u Skupštini Republike Srbije, nemoguće je da veći deo naroda spozna i shvati katastrofalne razmere Vučićeve antidržavne i antinacionalne politike i ogromnih i nesagledivih posledica te politike.

Srbija je danas paradigma rijaliti predstava i apsurda pa je i Vučićev odnos prema opoziciji i obratno apsurdan.

Da i ne postoji takva opozicija, Vučić bi je kreirao u sopstvenoj režiji ( što povremeno i radi, kako bi što veći broj malih opozicionih stranaka bio pod njegovom kontrolom).

Ma koliko to apsurdno zvučalo, sadašnje veće, od vlasti prividno nezavisne opozicione političke stranke, su u čvrstoj simbiozi sa Vučićevim režimom.

Ove stranke, prozapadne političke orijentacije, pod velikim uticajem Zapada, najčešće vođene autošovinistima, drugosrbijancima, ne mogu ni na jedan način srušiti Vučićev režim, već ga snažno učvršćuju svojom anacionalnom i antinacionalnom politikom.

Kartaroškim terminom, Vučić je dobio keca na jedanaest i preživeće sav kriminal, brojne svakodnevne afere i uništenje svih državnih i nacionalnih institucija i organizacija. Biće srušen kada ga gazde, zbog svog interesa puste niz vodu. Opstaće i ove opozicione stranke jer Zapad nikad neće podržati pravu nacionalnu, demokratsku, državotvornu opciju u Srbiji.

Autor je hirurg i univerzitetski profesor

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari