Snovi umišljenog oslobodioca

Konstatovao sam da Đorđević ne čita ništa drugo osim svojih tekstova i tekstova o sebi, ali sam se prevario: on ne čita ni ono što sam napiše i nije u stanju da uoči da njegovo zalaganje za neizlazak na izbore i prošle i naredne, održava Vučićevu apsolutnu vlast.

Odavno je uočena pojava onih koji „žele Vučića da zaobiđu zdesna“, za šta je Đorđević izraziti primer, pa tako dodatno učvršćuje sadašnjeg vladaoca jer upozorava da može biti i gore od onog što trenutno imamo.

Dva puta sam mu postavio pitanje: za šta bi se zalagao da je devedesetih bio neki akter i nije odgovorio, ne želeći da se pozove čak ni na svoje studentsko suprotstavljanje Slobodanu Miloševiću, koje u drugim okolnostima voli da istakne.

Zašto se tada suprotstavljao Miloševiću, kad je ovaj radio sve za šta se Đorđević sada zalaže?

U svojoj arhaičnoj učaurenosti on ne može da razazna šta je civilizacijsko, moderno, progresivno.

On ne vidi gde su jasne naznake ljudskog napretka i života dostojnog čoveka, da su to evropske i zapadne vrednosti, tolerancija, korektna koegzistencija i ravnopravnost ljudi, priznavanje grešaka i opraštanje grehova.

Zato je njemu politika Građanskog demokratskog foruma daleka, jer je to organizacija koja se odgovorno i objektivno odnosi prema prošlosti sadašnjosti i budućnosti, koja osuđuje sve zločine i sve zločince, a zalaže se za saradnju i dobre odnose sa svim narodima i državama, pogotovo onim u neposrednom okruženju.

Umesto toga Đorđević živi u mitovima, zavetima, zanosima, nagoveštava nove razmirice i sukobe, sluti novi Kosovski boj kao srećnu mogućnost da se Srbija ponovo dokopa teritorije Kosova i Metohije, koju je tako grubo, ratnim pohodom devedesetih, isterala iz svojih granica.

Njemu, kao i ostalim nacionalistima treba teritorija, oni su za nju vezani, ljudi nesrpske nacionalnosti ih ne zanimaju.

Zato on po tom osnovu i osnovu somnabulnog bojkota odvaja žito od kukolja gde je on, naravno, žito, izniklo na dobro nađubrenom tlu nacionalizma.

Pomoći će mu Putin i tako ćemo od Srbije da napravimo poprište sukoba Rusije i Amerike, posle čega više neće biti poprišta.

Lažni su Đorđeviću svi i desnica i levica i liberali, samo je on istina.

Ispovedajući istinu optužuje druge što konstatuju da Kosovo više nije deo Srbije i onda daje čitav niz dokaza da je zaista tako, od carina i graničnih prelaza do snabdevanja strujom i članstva Kosova u međunarodnim sportskim organizacijama.

Ali Mlađan će sve to da promeni, da vrati Albance fudbalere u reprezentaciju Srbije, da uključi milion i po birača sa Kosova u naš izborni sistem.

Zašto?

Da može da ih mrzi izbliza ili očekuje da bi oni glasali za njega?

Brine Mlađan o crkvi za koju strahuje da je Vučić ne osvoji previše, pa i tu previđa da je pokojni patrijarh hvalio i primao Vučića kad god je ovaj hteo, a on to zaslužio obilnim finansiranjem iz državne kase.

Netačno predstavlja odnos GDF prema crnogorskim izborima, tvrdeći da „nismo pozdravili promenu vlasti“, a mi smo konstatovali da je promena za demokratiju dobra i da dokazuje kako se i u nedovoljno fer i poštenim uslovima može da pobedi, a da ne mora da se ide u jednoj koloni, čime je potpuno demantovana koalicija u kojoj je bio Đorđević.

Rekli smo, razume se i to, da je apsurdna i anahrona izjava jednog od lidera pobedničke koalicije u Crnoj Gori da „nisu pobedile ni partije ni birači, već Vasilije Ostroški“.

Neću da zamaram čitaoce Danasa sa nebulozama „kako su svi sem Đorđevića na istom zadatku i rade za vlast“.

Znam da je publika Danasa u velikoj meri dovoljno osvešćena i razume o čemu govorim ja, a o čemu on.

I svestan sam da sam mu pridao više važnosti nego što zaslužuje, ali na zle slutnje i zloslutnike se ne sme ćutati.

To mi je bio motiv i više neću, ma šta se još snilo umišljenom „oslobodiocu“.

Autor je profesor univerziteta u penziji i potpredsednik Građanskog demokratskog foruma