Spisak lepih želja ili optimalni projekti

Na ova naizgled jednostavna pitanja teško je dobiti jasan odgovor nakon javne rasprave u Privrednoj Komori Srbije, jer ukupni troškovi nisu prikazani, metodološka osnova je neadekvatna a predložena tehnička rešenja pretežno konzervativna.

Dosadašnje i buduće troškove sopstvenog snabdevanja energijom koji će nastati kroz realizovanje Programa snose i snosiće građani Republike Srbije, bilo direktno kroz cene energije ili indirektno kroz neke druge mehanizme finansiranja, bez obzira ko bude investitor. Ukupni troškovi tokom celokupnog planerskog periodu, a ne samo investicioni, su značajni i moraju biti predočeni građanima i Odboru za privredu i finansije pre usvajanja ove Uredbe kako bi se donela najbolja odluka. Bez jasne slike ukupnih troškova Vladi Republike Srbije biće teško da usvoji ovako važnu uredbu, što će dovesti do skraćenja perioda preostalog za realizaciju izabranih projekata.

Rezultat predloženog Programa ostvarivanja Strategije energetike Republike Srbije prikazana je uređena lista od 52 energetska projekta, nema težinu dobre naučne studije, a više predstavlja spisak na koji je moguće dodavati i oduzimati zavisno od trenutne situacije. Namera Ministarstva energetike da predstavi listu poželjnih projekata koje je moguće realizovati bez većih odlaganja, jer su investitori već za njih zainteresovani a investicioni troškovi poznati realna je, imajući u vidu ciljeve Vlade Srbije da do 2021. zatvori sva poglavlja, pa i poglavlje 15-energetika, ali ne vodi minimumu troškova za građane Srbije tokom njihovog životnog veka.

Umesto toga potrebno je postaviti planerski zadatak izbora optimalnog skupa projekata koje je neophodno realizovati, imajući u vidu i druge projekte za koje možda i nema trenutno zainteresovanih investitora. Nije dobro realizovati projekte samo zato što postoji interes investitora, ili zato što je odmakla njihova realizacija, već to mora da predstavlja interes Republike Srbije. U slučaju da Program ne obuhvata samo optimalni skup energetskih projekata, već listu poželjnih projekata, Vladi Republike Srbije će biti teško da proceni koji projekti su joj neophodni za zatvaranje poglavlja a koji će se realizovati zato što postoji investitor.

Iako je projekat unapređenja merne infrastrukture prvi prioritet Programa, osvojen maksimalni broj poena, on nije stavljen u funkciju pune realizacije pametne energetske mreže na teritoriji Republike Srbije kroz valorizaciju potencijala varijabilnih obnovljivih izvora energije i upravljive potrošnje na način koji to današnje tehnologije omogućavaju i na čemu struka uveliko radi. Akcenat je stavljen na demonstracionu upotrebu obnovljivih izvora energije i korišćenje postojećih tehnologija uz sprovođenje neophodne revitalizacije kako bi se one učinile prihvatljivim ili prikazale pozitivnim EU tokom pregovora u smislu indikatora vezanih za životnu sredinu. Umesto toga, treba pokrenuti fokus struke na rešavanje otvorenih tehnoloških izazova masovne upotrebe varijabilnih obnovljivih izvora energije, upravljive potrošnje i električnih vozila, i stvaranje tehnoloških rešenja koja će imati široku primenu i pozitivne ekonomske efekte.

Umesto pokazivanja „vetrenjače ovde – filtere za odsumporavanje onde“, i „davanja golova poslednjoj sekundi meča“, energetska politika tokom pregovora sa EU mora biti predstavljanje kredibilne namere usvajanja tekovina EU zakonodavstva, utemeljene na jasnim principima nacionalnog interesa, jer građani Srbije zaslužuju Program ostvarivanja strategije energetike koji ne dovodi u pitanje zatvaranje pregovaračkog poglavlja 15 i čiji troškovi nisu veći nego što je to neophodno.

Autor je istraživač na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu